mojih (prvih) 1600/24

yessss!! zadnja dionica je bila znaci oko 200-210 km za 2 sata i 15 min. savrseno. ok, sa odmorima ce vjerojatno past na oko 80 na sat, da vidimo ako racunam od starta: 580/7.75 au, shit. di je taj vremenski pomak? jos sam na, cak i ispod 75/h prosjecno. ne gine mi 22 sata na motoru.
ali ipak sam sebi cestitam, probio neku prvu psiholosku granicu, ono sto je ajmo rec neka normalna dnevna kilometraza. a osjecam se svjez, sve u najboljem redu. i jos malo pa sam na pola puta do rotterdama, ako cu ici izravno (plan B). plan C, za slucaj da puknem, predvidjao je kampiranje tu negdje na jugu njemacke. plan D, ako puknem malo kasnije, stajanje kod rodbine blizu Kelna. a poslije..uh, falit ce mi onih 300km, sto nisam krenuo sa mora. al odlucujem se ne zamarati s tim zasad, di je jos NL...mada sam sad sve uvjereniji da bi stvarno mogao uspjeti. uostalom, samo je 400 km do kelna, daleko prije mraka sam tamo i to cemo izdrzat sigurno, a onda cemo vidjet ocemo stajat preko noci, nastaviti izravno za Rdam ili trazit negdje tih dodatnih 300km. skidam podstavu, ugrijalo je pravo. jedem neku ribu, jabuka, coksa, puno vode, pljuga..aupm, 45min. proslo ko nista. idemo.

sta rec, pamcenje me vec sad izdaje, ovo mi je sve vec blijedo.. ili bolje receno, nista vrijedno spomena nema na ovoj dionici. savrsena cesta, promet sve jaci ali bez ikakvog usporavanja, divim se njemcima kak se savrseno prestojavaju, kako se ukljucuju u promet i take neke stvari. Zong radi ko vurica, a ja sam izgleda letio na autopilotu. slijedecih 200 km proslo je za cas. nesto iza Nurnberga stajem na

14:37
SHELL Steigerwald/Nordseite 96193 Wachtenroth
776 km
iza mene parkira neki njemac. silazi, gleda motor (nes plasticno s velikim RR na boku). saginje se, nes proucava. ja racunam 776 kroz 10.5 = 73.9 ...ajd dobro. sta je tu je. malo setnje pa cemo dalje, ovo zadnje je bilo jeftino, i umorilo me manje nego ono od zg do zapresica. ma sta onaj tamo gleda, sta ima za vidit na toj plastici? ulje? pa tek je stao. a i bolje bi mu bilo da se skine, pregrijace se. ni kacigu ne skida, jebote. ma usvari..take bi ja pauze trebo imat dvije-tri, samo toci-vozi, onda bi mozda i digao na 80 na sat. ajmo.
krenem prema motoru, svabo vec sjeda na svoj. pali. krece, i pada. navlacio sam kacigu pa nisam vidio pad, al kad pogledam on je na nogama, samo mu je bajk pao. pokusava ga dignut na snagu, sagnuo se pod 90 stupnjeva i dize. kakav njub, mislim si, skacem upomoc.
-pa sta je bilo?
-ach, kaze on, ruke su mi zaspale.
-zaspale?
-ma znas, kako se kaze, mrtve..um, utrnule. a i noge mi slabe, dugo sam u istom polozaju, pa vibracije, pa vrucina... prica on dok pregledava plastiku ponovo. ovaj put s razlogom.
-uh, da, znam kako ti je, kazem. dugo putujes sigurno?
-jesam, veli on, nisam silazio s njega sat i pol, mozda i vise. a tolko me jos ceka. ako sve bude u redu. sta mislis, oce mi osiguranje priznat ovo? a ti, dokle ces?
-ma ja tu, samo do Rotterdama.
-Rothe.. ma di je to?
-Rotterdam, Netherlands, velim. You know, Holland. klompen, windmills, weed.
-man man man, cudi se on, a koliko dana planiras za to?
-pa danas sam tamo, (njubaro) tj nocas. rano sutra ujutro u najgorem.
-danas??? cudi se - na tome?
(to mu nije trebalo)
-pa sta, radi ko zmaj. smijem se. osim toga, nek sam spor, al meni bar ne ispadaju motori iz ruke nakon po sata voznje.
na to se on nafuri kao, sav se zacrvenijo. onda ja sa zadrskom popizdim, jebote, vrijedjat mozes, al na svoj racun salu ne kuzis. kako volim take ljude, uh
tu se ja okrenem i odem. dobro je jos i proslo.

NASTAVAK NAJVJ. NAZALOST TEK PO POVRATKU, RECIMO UTORAK. OVDJE SE RASPORED ZGUSNUO I UBRZAO .
POZZ SVIMA

....... svaka čast ........

pozz majstore
svaka čast. Ja to nebi izdržo.

kod nas je vrijeme bez veze. Razvedravanje kazu po prognozi tek u cetvrtak.

da nema šta svaka čast

iju ju nyl

hvala svima... drugi pokusaj sutra, ali opet bez obecanja, prognoza je dizastr.. pljuskovi cijelim putem, koji god grad da pogledam. pokusal budem, al forsirat necu.
krecem sutra ui cik zore, oko 9:30, znaci ZG u utorak, oko 7:30 il 8:00 ak bu sve ok... budem nakon 1300km nekom javio prolazno vrijeme i preciznije vrijeme dolaska (tko se ranije dize, kan il zdravko? lol) pa kava u SIZIFU ko oce. ko se zna potpisat, njemu platim i 2

samo pažljivo , zapamti

OVO JE CILJ

ma doooobro, lol, cuo sam te prvi put.
al fakat nisam siguran jer vrijeme je za k. zato startam sa 1h kasnjenja, cekam rupu u pljusku..
tako da mi je ipak prioritet STICI U ZG, u bilo kojem vremenu. a IB ako se dogodi ok, ak ne ope dobro

vidi di je tonči pa odvozite koji kilometar skupa, i on se večeras vraća

nyll je napisao/la:

hvala svima... drugi pokusaj sutra, ali opet bez obecanja, prognoza je dizastr.. pljuskovi cijelim putem, koji god grad da pogledam. pokusal budem, al forsirat necu.
krecem sutra ui cik zore, oko 9:30, znaci ZG u utorak, oko 7:30 il 8:00 ak bu sve ok... budem nakon 1300km nekom javio prolazno vrijeme i preciznije vrijeme dolaska (tko se ranije dize, kan il zdravko? lol) pa kava u SIZIFU ko oce. ko se zna potpisat, njemu platim i 2

Ja se dizem ujutro oko 5:30-6:00 . Pijem rakijicu do 7:00 i onda me rakija nekako srusi u krevet opet. Kazu da rakija spusta tlak pa je valjda zbog toga.
Nego taj sizif, jeli to u Martićevoj? Neznam za taj kafić. Pa ja birtije ne posjećujem već više od 10 godina, najmanje.
Nego ako dobiješ diplomu iz IB red bi bilo da ispečeš prase.

ako i ne dobiješ, red je da ispečeš prase. Mislim ono takav put treba proslavit. Pa ne dešava se to svaki dan svima nama.

zdravko je napisao/la:

Nego taj sizif, jeli to u Martićevoj? Neznam za taj kafić.

kafić pored garaže u martićevoj.
kava u sizifu?
tamo sam redovno ali kava nije moj izbor pića tamo.... (osjetljiv sam na prvi jutarnju kavu ) ali nešto kratko



p.s. tek sad vidim da je to utorak ujutro... jbg, utorkom radim ujutro... drugi put...

svaka čast majstore!

nista ni od ove, sad se nisam (puno) gubio, i km su ok, al me kisa izjebaqla prvih 600km, pa jos malo ujutro. a onda me satralo pa sam moro prileč. malo ovo malo ono i nabralo se. a ovaj stroj kaki je za greske neme mjesta..stigo sad, tj. za sveukupno 25:40

Po meni si moralni pobjednik, a što se tiče kašnjenja ameri ne razumiju akademsku četvrt.

Dobro nam se vratio

Sam na zongu kroz centralnu evropu gdje je vrijeme nestabilno i nikakvo. Za mene si u potpunosti uspio. Ja nebi to mogao. Najviše bi me ubilo to kada bi istom trasom morao se vratiti. Ono, isti put i sve ono 1600km. Mislim da bi ja pukao.
Nego eto dokazao si onu narodnu: "u rukama Mandušića Vuka, svaka puška biće ubojita" tako da nije stvar do motora već do onoga što sjedi na motoru. Naš Nyll osoba je jakog karaktera i kad se on zainati onda je to kad tad učinjeno. Tako da se ja nadam da će on to i napravit ako ne danas onda sutra, formalno. Jelda, onako i na papiru, jer rekao je neko: i najbolji konj u blato padne i najpoštenija žena na kraju dadne.
Što bi značilo i da su na boljim motorima odustali zbog ljudskog faktora, a uspječeš ti u to budi siguran.
pozdrav!
Mi smo uz tebe, Nyll.
Ne brini. Volimo te.
btw, a kada se peće prase?

te prasetine češ se najest ko i ja onog kulina štos donjo iz slaonije. et tako.
puko sam brate cca 500€ za tjedan dana, a svi troškovi plačeni. misterija, za X-files. nego, mako nevezano, oš mi bit žirant?

merla je napisao/la:

zdravko je napisao/la:

Nego taj sizif, jeli to u Martićevoj? Neznam za taj kafić.

kafić pored garaže u martićevoj.
kava u sizifu?
tamo sam redovno ali kava nije moj izbor pića tamo.... (osjetljiv sam na prvi jutarnju kavu ) ali nešto kratko



p.s. tek sad vidim da je to utorak ujutro... jbg, utorkom radim ujutro... drugi put...

jes, martičeva. i ja nekad redovno poslje posla dolazio, sad drugi poso i nije mi usput i tako.. a ostalo mi da ju je neko tu na forumu spomenuo te kako je jedna od 2 (slovima: dvije) birtije di moš čut dobar RnR... reko da ih malo populariziramo. ALI.. kako sam debelo kasnio, em u startu pa još i više zaostatka skupio jutarnja kava je propala, i žao mi je ako sam nekog navukao.. negdje na D/A granici javio sam zdravku da stižem 11:30 ili još kasnije, al vidim da to nije prenio. drugi put.

nego, Sizif mi je stvarno drago mjesto, pa kad bude neka kava kako smo se znali nekad davno nalazit eto moj prijedlog je to mjesto

dakle, dugočekivani nastavak je tu, a biče i fotka-2 kolko sutra, obečajem :

di smo bili...ah ok;
14:37
SHELL Steigerwald/Nordseite 96193 Wachtenroth
776 km
tj. onaj švabo i njegov "pad" i sjeban retrovizor, ok:


neznam za vas, al moja je karma jedna pakleno brza osvetoljubiva kučka. nema tu popravnih ni čekanja na reinkarnacije, a-a. OMA ona to rješava, 1:1. brijem da mi je ovo zadnja pa zato.

enivejz, ni 5 minuta kako sam zajebavo onog švabu što je sjebo retrouvizor, i moj se počne klimat (retrouvizor, lijevi). sad, ok, i prije mi je bila nešto nestabilna slika, ali kako se radi o posebnoj tehnologiji, tj. samo-poštelavajućim retrouvizorima (hvala mavo ) te se sve to odvija pri brzinama dosad nepoznatim smrtnom čovjeku, nisam se previše uzrujavao.. ali sad je slika počela mijenjat i kutove a ne samo frekfencije. pokušavam ga u vožnji stegnut, al sve izgleda zategnuto... a on i dalje pada (retrouvizor, jelte. lijevi.) da bi se nakon još par km sasvim objesio. (retrouvizor!) skužim da je ošo onaj treči zglog, onaj unutar samog ogledala. tj kučišta njegova. aupm. nekako ga uspijem uglavit da bar ne klimata putem, ali mi ne pada na pamet stat zbog take sitnice... gas,gas. taman me krenulo.
kad eto i frakfurta, prvo ono oko aerordoma, ok, ne izleda loše..huh. bilo me straj gužvi, a još je i oko 16:00, sače raja sa posla navalit... nekako se vozi, ipak. voze ti njemci ko da su vježbali, kako se savršeno prestrojava na 100/h pa toj milina za gledat. a kultura, ma nemam riječi. ako ti treba mjesta, samo pogledaš, oma otvaraju prostor, bilo laganim ubrzanjem ili usporavanjem, ništa naglo i radikalno, al dovoljno.. nisu mi inače neš simpa ko nacija, al kad ih vidiš kako voze, zaljubiš se. danke dojčland na dobrim prolaznim vremenima, brijem ja i mislim kako sam se izvukao, kad na obilaznici samog grada ipak gužva. 80. radovi. 60. pa 40. pa zastoj. al jebeni, pravi zastoj. skokovi po 20 metara, pa 5-10 sekundi čekanja.
ja na rubu suza, al nedam se. zato znoj curi. kuham i mislim si kače motor počet. a onda se krenem provlačit, jbga. bili neki bajkeri ispred, nji 7-8, cca 50 m, ispred mene u koloni, vidim stoje i trpe. idem do nji samo, samo da ih pitam kako su pravila. nisam skoro ništa skužio lika, kaže neš kao "nema smisla, to je tako" ma ne pitam te to, nego očel me kaznit jebote. ništa, komunikacija nula bodova. nastavim dalje se provlačit, šta god napravio ostaču ljakse, balkanac, pa onda svejedno. al trake sve uže. i sve ih je manje. i ovo šveranje kroz kolone 15-20/h postaje nemoguče. zatim plave rotirke naprijed, panika, eo ih! sigurno mene vrebaju! a 3 minute kasnije vidim i razlog svemu tome: taman na izlasku sa radova saobračajka. tako da je ostala jebena jedna traka za 100 milijuna auta. jebote, ima ih ko da je benzin bespaltan.

eto tako, jedna- dvije dobre dionice, pa te jedna ovaka poklopi -retrouvizor, radovi, megalopolis, saobračajka.. (el dosta više, kujo?(to ja, kao, pitam karmu)) .. i tako, ugl, kad sam nakon 200 km stao, več je 17:30, unatoč vremenskoj diletaciji i unatoč tomu što vozim prema zapadu i maltne prestižem brzinu rotacije Zemlje. so:

17:41
Shell Medenbach Ost (65207 Weisbaden-Medenbach)
988km

aj dobro, mislim, bar sam skino skoro soma km. inače, lud. na granici sloma i odustajanja. umorio me zastoj ko sav put dosad. a još ne vidim ništa na lijevoj strani. skroz u ošamutu, i da sam znao da me još i sat tolko laže, puko bi skroz ( poslije se pokazalo da dodaje cca 6-7% na prijedjenu kilometražu. put nazad je bio definitna potvrda, stvarnih 1656km je po njemu ispalo 1760 i kusur). umoran, moram leč (jel se isplati trudit, nastavljat? da ipak prespavam u kelnu? itd), bar po sata, tražim klupu. eto je, tamo na kraju kod onog kampera. alarm na 30 minuta u budučnost, i onesvješčivanje.

a budučnost ne izgleda ništa bolje. mislim sad, ovako retrogradno (a, koja riječ, jebote) donekle i da, al sad je to prošlost pa je normalno da izgleda bolje. nama starijima. al budučnost kao takva... ok, sori: ugl, još uvijek bezvoljan i krepan, a još i jebeni retrouvizor moram sredit. pokušavam ja tako neš prčkat, al nemoš prič tom zglobu, jedino da razvalim špigl. alata ko u priči, al ništa što bi mogo iskoristit. pokušavam stegnut vezicama za kablove, al neide. pa iste probam ugurat izmedju, zakajlat. več vidim kolko će to držat. km-dva i ode. tu se pojavi neki čiča, pita jelmoguštapomoč. ima jedno 180 godina, majkemi. star ko.. nemaveze. savršen britiš ingliš. pa da, pored mene kamper, britanska rega.
-umm, ju vudnt hepen tu hev some dak-tejp? iščupam ja najpristojniji emgleski koji sam mogo.
-but of kors, veli čiča i ode. tj počne s tim. nogo po nogu vuče, pogrbljen skroz. stvarno ima 180, barem. trebalo mu cirka po sata do kampera, pa mu krenem u susret čim je izvuko alat. a alata, brate mili, pokretna radijona. ovaj ima autonomiju kretanja ko Sojuz mislim se, taj se doma ne vrača tako brzo. jebote, koji život. pemzija, kamper i piči. kakav brico.
tako ljepim ja, motam retrouvizor ko egipčani one stvari šta su po piramidama ostavljali, kad eto i njega nazad do mog motora: so, odakles pita on. ja razjeban i raskliman, neda mi se puno pricat i sve objasnjavat, al stvarno je ok lik, pa se ponašam.
kroejša. zagreb. minimalistički kažem. pa el nevidš kaki sam, i da mi nije do priče mislim. al stari se neda, valjda nije s nikim pričo ovog milenija.
-oh, bio sam ja u kroejša - kaže - prošle godine, Gourichan.
-Goli umm, Whaat? motaju mi se po glavi imena mjesta na moru, kakva Gorica, kaki Goričan, učinilo mi se, siguro je reko neš drugo
-nou, nou, GOURICHAN, ponovi on polako i glasno, ko da priča strancu
-MDA? jes ti goričan turističko mjesto, pa dis to našo...neš si ti pomješo mislim si, stari je posenilijo skroz.
-bio sam na spidvej, imaju taj novi stadijum tamo u goričan pa sam išo gledat
-wow, man (ujebote). iz Anger-land u goričan, zbog spidvej? -a sjetim se i ja mutno nečeg što sam čito o tome, malo je takvih stadijuma i blabla
-pa da, imo sam i ja bajk kad sam bio mladji. pa mi ostalo. zaljepi se to za čovjeka, zauvijek. i nema pomoči, nego moram na put i gledat djecu kako voze.
ja šutim i mislim si hočul ja tako jednog dana moč; pemzija, pa neki kamper il nedobog trike, pa na cestu dokle god ide.
-nego, di češ? - prekine me on u sanjarenju - ne, ne, zamotaj to bolje, samo motaj.
-Niskozemska. - nastavim ja minimalistički, ovaj put zbog zbonjule, jebote, frika. ludji je od mene.
-oh, za Amsterdam probabli? turistički? hehehe
-uh, ne baš.. roterdam, famili, obveze - sestrična ima svadbu, pa eto. nije mi ih puno ostalo, pa moram, red je.
oh da, femili, to treba poštivat- klima on.- nego kolko si na putu, koliko planiraš još do tamo? nije valjda da spavaš vako po klupama, vidim imaš šator?
-lolz, kažem, ma jutros sam kreno, rano. stižen u toku noči. a šator je samo backup- i objasnim mu sve oko Iron BUtt i još neke stvari.
-ooouh? - sad je red na njemu da se isčuđava, a na meni da se cerim - i kako ide s tim?- pita, a vidim da me gleda nako iskosa. -ok, mislim da će ovo možda držat, dodaje
- pa ne baš.. spor sam. evo trake, fala spasili ste me.da...14 sati, i više sam več potrošio.
-ok, znači još 10, kaže, a majlidž?
-soma skino, još 600 i eto me.- kažem ja i dok to izgovaram naglas skužim da stvarno i ne zvuči baš TOLIKO loše. 14 - soma, skoro 10 za 600, hmm?
-maj, o maj. a to je samo one-25, rajt? 4 takta?
-jes, four-stroke, 1-25, jes- kesim se ponosno ko da sam stigo več.- klon stare CG honde. keepin it simple and stupid, hehehe.
-maj, o maj. Iron Butt, AND a Balls of Brass, I'd say- kaže, a ja cvjetam.
-well, you saved my iron butt, lolz. - i stvarno je. ne zbog trake i retrouvizora, nego me taj razgovor tolko digo i oraspoložio da jedva čekam da krenem dalje.
-ništa, best of lak, drži se.
- jea, ju tu -kažem -may the road rise with you. i rastanemo se ko najbolji.

šta reč, karma se smilovala. ili je ostala tamo na klupi, pospana. ugl, jedna (pravo njemački) dosadna i sterilna ) dionica. ok, neš malo radova i oko kelna, niš posebno. jurcamo dalje, kobra 11 srečom imala slobodan dan izgleda, pa sam se izvuko. tek ustvari kad samprošo keln sam počeo planirat di nač tih dodatnih 250-300 km. jer iz ZG ravno do Rotterdama nema više od 1320 km il tu negdje. idemo na sjever, pada odluka. bio jednom, svidlo mi se. išli od R'dama uz more na sjever, ima ona cesta što ide preko mora, to će bit jebeni doživljaj za vozit po noči. šteta što je mjesec u kcu, nema ga, al eto. kako su se ono zvali oni gradovi u Frieslandu di smo okrenuli ponovo na jug? Leuwarden, ok, i oni drugi? Groningen, mislim? il Herenveen? il oba? ne, Leuwarden i Groningen, 100posto. ok, nema frke. sačemo kontru lupit, iz Arnhem gore na sjever do Groningena, siguro oko 100-120 km. pa Leuwarden, pa oko unutarnjeg mora preko AfsluitDijk (nasip) dolje na jug, okolo ima siguro i više, oko 150, znači 250-300, ma biče dosta, i previše.
i tako nam je u planiranju nekako neprimjetno protekla ta dionica: dva sata vožnje, 199 km dalje:

20:37
Shell Hösel Ost, 40883 Ratingen
1210 km (po mom satu, kako rekoh)

svjež, ko da sam kreno. il nabrijan pa se zavaravam. nemaveze, blizu smo, 10-15 minuta odmor i piči... Niskozemska je tu iza ugla.

jes, al u kcu. malo se razvuklo to iza ugla... vozim po sata uvjeren kako sam ušo več, (izgleda ko 'olandija, miriše ko 'olandija; ravno, al ono pravo ravno, oblaci mušica, gnoj, i sve to) kad se pojavi tabla dobrodošli u NL. pa stanem, malo zbunjen, mada sam prešo svega 100 km, tek tolko da čujem koju domaču riječ. i obrišem holandske muve samoubojice s vizira. greška. zajeb. i početak nizbrdice u mojoj IB avanturi

22:31
Shell station Bergh Noord, 6909 DL Babberich
1312 km

ne uklapa se, jelda? kratak odmor, sat vožnje, tj 100km, a razmak izmedju 2 računa skoro 2 sata.
šta reč...prvi i osnovni zajeb što nisam gledo NIŠTA oko sebe. ni skužio dens koji je trešto iz dva parkirana busa. dok nisam ušo platit, a tamo DJECA: fakin dva busa dječurlija u navali na čokoladice i sokove. čekam 10 minuta, džaba. niko ne izlazi, samo još više njih nadire i uvaljiva stvari i lovu onima ispred. koma. a blagajna jedna. jedina. osvrnem se oko sebe, pa šta one druge ljenčine rade? ondak skužim da su svi oni ljudi koji se motaju okolo u žutim majama s crvenim natpisom (boje Shella, btw) tičeri od rečene ekskurzije, a ne djelatnici Shella. pasmater, di su šljakeri? nema pa nema. jedna cura, izgleda ko da ima 16, za jedinom blagajnom. iza stakla. (naknadno sam saznao da je to način kako se bore protiv pljački; noču minimalno osoblje i taj jedan u blindiratoj kabini. moš točit i vozit, il odnjet sve: tu su kamere kao dokaz, tu je policija da lovi, i osiguranje da plača. ne riskiraju djelatnike. druga šema je da makar pumpa nominalnoo radi 0-24, da skroz zatvore duč na pumpi, a pumpe vani rade na karticu, bilo posebne, kompanijske, ili obične kreditne kartice)
šta sad, neg čekat da se dječurlija izredaju na onoj jadnici. izgubim ja tu ladno 45 minuta na stajanju za koje neznam zašto sam uopće napravio. motor se malo bunio, nije upalio iz prve. ugasim ja svjetlo, on kresne, ipak.
tu se i tom čekanju i smračilo lagano, jedva da je još malo naračastog tamo ispred. aj dobro, dobro je i držalo, mislim. iskoristio sam što se dalo, a sad još 4-5 sati po mraku, čarolija sjevernog mora i doma sam. pis o kejk. al mogli su ipak malo bolje osvjetlit ove ceste.. znam da su šparni, al ovo je stvarno mračno. ok, malo je bolje kad upalim svjetlo. (aaa, zato mi tolko blicaju) a kad dignem tamni vizir, ma raskoš. još da me nisu muve usrale ponovo čim sam kreno...
uto i Arnhem. raskršče. al ne baš, nevole oni križanja. niskozemska je sva u rotondama, kružnim tokovima. takva dva zaredom služe kao raskršče puteva za amsterdam (ravno na zapad pa malo desno, tamo di je najnaračastije), roterdam (ono, ka drž se južne bande i nemoš falit), utrecht (šta ja znam, negdje JE, u sredini nako), i ono što ostane ide na sjever, garant.

jedan đir, drugi. jebote, di je za Leuwarden? ok, Groningen je možda bliže i malo jes valjda veči, al nema ni njega? treči đir, misli lete ka lude (oprilike sam razmišljao brzinom ko kad igraš nogomet u blatu do koljena. eto tako ja razmišljam nakon x sati na cesti. al dobro, još nema halova barem) hej, Nijmegen? to mi je nekako poznato. mora da je i on na toj cesti, pa mi je ostalo. ili sam pomješo Nijmegen i Groningen? nema veze, ajmo, nema smisla vrtit se tolko.

na izlazu iz grada, na putokazu raskošno dva grada napisana: Nijmegen, Venlo. VENLO ??? aupm, idem nazad prema njemačkoj. jedino ne prema istoku okale sam ušo nego dolje na jug. šit šit šit. prva bemzimska 15km niže. stanem, nemam šta točit. čoksa, tek tolko, za račun, raspitivanje kako okrenut, pa okret preko nekog sela. nazad na Arnhem i njegove vrtuljke.

jebote, nisu normalni. pa jel nemogu napisat nešto više, nego samo prvi grad na cesti? jel ja trebam napamet znat di koja cesta završava? jedino su A'dam i R'dam donekle naznačeni (ne svugdje), ostalo naja. jebat ga, idemo dalje, prema Utrechtu, mora bit još koje odvajanje. valjda. Utrecht, here we go. (5km niže:) eh, evo je neka prema desno. to bi bio sjever, jel? šta kaže, Apeldorn? wtf je Apeldorn? cesta A6? jel A6 za Leuwarden? ne, bila je A7..il A8 ? nebitno, nije 6, sigurno. Ode A6 svojim prije nego što sam pomislio ah, evo je. 5 km dalje sjetim se da ipak, možda. pa na prvu bemzimsku. kartu u ruke, na blindiratu blagajnu, i: dobar dan, gdje sam. ma ne, pokaž mi prstom. aupm, ma jesl siguran? (malne u Utrechtu več) ok, a kamo Leuwarden. prošao prije 5 km? ali pisalo je Apeldorf il tako nešto?
-ah, ali Leuwarden je daleko, ima preko 100 km do tamo, kaže lik. - piše vam onaj grad koji je bliži, a kad dođete blizu Apeldorn, vidjet ćete natpis Zwolle. blizu Zwolle vidjet ćete već i Groningem, a zatim pratite Leuwarden. pis o kejk.
jes, tebi, mislim si - ok, kako da okrenem?
-pa, kad udjete u utrecht, imate rotondtje (kružni tokić, kaže, tokić) ..
men tu mrak na oči, rotondtje. nema šamse, jebote, zaboravi. kompletiram sveto trojstvo (snikers, mars, baunti) i u sedlo. al kud?
ko ga je, mislim si, samo da ne ulazim u gradove i na kružne tokove. držimo se onog što znamo.

e sad, hvatanje za slamke.

Utrech, obilaznicom, pa oko Amsterdama: Utrecht obišao sa zapada, Amsterdam sa istoka i krug sve oko grada, oko sjevera. čekirao obje krajnje točke, sipam po litru-dvije. il kava na ex, pa dalje. morat ću tako, čekirat svakih 20-30km. fun fun fun. dolje na Shiphol, Den Haag, Rotterdam. južnom obilaznicom oko Rotterdama. 1600 se okrenulo, da izadjem na A15 koju kolko tolko poznam, recimo još 30-40 km za svaki slučaj? do Groningena i nazad? uhhh, nemogu. riskirat ću pa kud piklo da pikloo. još samo malo pa doma sam. o sad da vozim u suprotnom pravcu od tuša, Dordrecht, lutanje za bemziskom koja ima ljudsku posadu. jebem ti automate i kartice i sve. nekako izbauljam iz grada, preko mosta u Papendrecht, naše selo. srečom, dvije paralelne glavne ulice i nešto poprečnih, inače bi se i tu izgubio u kakvom sam stanju nesvjesti bio. a da, benzimska. jebemu automate! a ona malo dalje, Shell? uh, radi, ok. i to s ljudima. zadnji račun, 02:15. meni 1636 na satu. krasno, samo 4 sata mi je trebalo za 300km. jebga. pa 500m do tetke, ok, sad se smijem zanesvjestit nako za pravo. al prvo jedan Hertog Jan. obečo sam Emiru.
aj živjeli