Obaveštenje

dobro došao nazaj flora

cro.chopper je napisao/la:

dobro došao nazaj flora

Fala "tati foruma"

... da nastavim; morao sam da sredim fotografije, ima ih preko 1000 i to većinom slikano rukom moje žene, znači - amaterski !

Elem, ja krenuh dva dana ranije sa zakašnjenjem od par 5-6 sati. Felix me ispratio vitaminskim napitkom i espreso-kafom-ubicom tako da sam vozeći u proseku 150 stigao za tili čas do Niša i do Vranja i do Prokuplja i... tu sam stao, napravio malu pauzu jer sam ostao bez benzina!
Ubrzo (nepun sat) nalete šlep-služba-čovek i donese mi 5 litra "uz malu nadoknadu". Al' ko me jebe kad ne znam da stanem i dolijem malo.
Čuo sam se s'Felixom koji je odmah počeo da me "kara" i govori kako to može samo meni da se desi da dvaput na skoro istom mestu ostanem bez goriva. Šta ću, valjda je to moralo tako, a možda i nije!

Nakon toga na prvoj pumpi dolivanje do vrha i pravac Makedonska granica pa skretanje u Skoplje gde svratih u kafić "Van Gogh" kod MG Night Wolves.
Tu se odmah krenulo s'pivom i mastikom za dobrodošlicu; i pilo se i jelo i "odmaralo" i posle veelike količine piva tek uveče sam bio koliko-toliko sposoban da nastavim put.

Morao sam da svratim i do Velesa kod prijatelja gde ispih 3 kafe + čaj, umorih se od pedesetak pređenih kilometara koliko sam prešao od Skoplja.
Odbio sam i odmor i spavanje i nastavih dalje put Grčke i skrenuh za Štip pa u Strumicu gde sam oko pola dvanaest bio kod još starijih prijatelja gde sam i proveo noć; bančili smo do 3-4 u polju lubenica pod vedrim nebom, skupilo se društvo od petnaestak ljudi a onda i dremnuo par sati i rešio da sa prvim zracima jutarnjeg sunca nastavim put. Ali avaj, ubediše me da moramo do Valandova gde živi moj prijatelj Risto koga nisam video desetak godina i ja šta ću, popustim i odosmo kod Riste na ranč gde je čovek napravio repliku Keopsove piramide i gde provodi veliki deo vremena meditirajući (na tačno jednoj trećini visine) u njoj!
Čovek-mačka, tako ga meštani zovu a i dozivaju, razvija neke nove moći i doseže daleke granice duhovnosti a bogme ni fizičkih aktivnosti se ne libi. Ima 25ha pod usevima, obrađuje zemlju, gaji sve i od životinjskog carstva poseduje, krave, jednog prelepog konja, jednog magarca, prepelice, guske, kokoške, pauna, zečeve, par rakuna, četiri ovčarska psa i nekoliko mačaka.
Za sve to se brinu on i saputnica mu Nemica (ne znam kako se zvaše) i dvoje odrasle dece sa pomalo čudnim imenima: Luna i Skaj.
I proveo sam prelep dan kod Riste, odosmo i do prastarih izvora tople vode i banjali se do popodne i pojedosmo zečeve i prepelice i popismo (ja više onako probao) domaća vina i rakije i tek oko 20h ja zapalio motor nebi li do uveče bio u Solunu.
Fotoaparat putuje familijarno autobusom tako da sam kao i vi uskraćen slikama a moglo ih je biti baš, baš dobrih.

Prelepo veče za putovanje i stigoh u Solun gde sam hteo da prespavam kod prijatelja i htedoh da ga zovnem i onda videh da mi je broj u drugom telefonu i psovao sam sebe i mobilni i ajd' sad opet promena plana. U tom razmišljanju odlučim da krenem još noćas ka poluostrvu pa kud me put navede.
Tako i uradim, sednem na motor oko ponoći i posle samo jednog promašaju u skretanjima uhvatim put ka Kasandri.
Išao sam paralelno sa autoputem, puteljcima duž obale, zanimljivije je i često sam stajao i oko 2-3 sata nađem se u "Dionisis beach" kod Neo Mudanie gde sam
pre 3 godine letovao.
Umor me savladao i ja rešim tu, na plaži i da prespavam. Naselje mi je veoma poznato pa ubrzo nađem zgodno mesto na plaži gde sam ukotvio motor i uz njega metnuo podmetač i vreću za spavanje. A i u vreći okasti 32 zlu netrebalo! Nakako sam i zaspao pored raznih zvukova talasa mora, mačaka i kučića i nekih čudnih mrava. Ulaze u vreću, valjda je i njima hladno kao i meni, bogami noću baš ume da zahladni!
<-- Dionisos beach

Rano izjutra probudiše me pecaroši i ja nabrzaka spakovah vreću i gas ka Pefkohoriju. Nekih dvadesetak kilometara dalje naletim na prelepu divlju plažu gde sam se okupao i odremao par sati u ladovini borova. Žena šalje poruke: "Gde si, jel' si živ, da li si stigao?" Odgovaram joj da sam u Grčkoj, da sam se već okupao, da ću ih sačekati ispred hotela...
I sačekaju oni mene jer sam stigao tek popodne; doduše, ja sam već bio u hotelu isto jutro, raspitao se za smeštaj ali bi mi dosadno pa zapalim Aquilom oko poluostrva i napravim jedan krug i to je trajalo taman toliko da ih sve razljutim ... pa razveselim.
<-- malo su ljuti što kasnim
<-- malo su veseli što sam im kupio slatkiše

I odosmo svi na plažu ...


... i isproveravao sam bajk onako odokativno, ništa ne curi, nijedan šraf nije otpao, ma totalno u redu što meni i nije u redu ali kad rekoh ženi da se nešto čudno dešava, da mi je sve na svom mestu, samo me prostreli pogledom i reče nešto u fazonu "pa ti nisi normalan" i morao sam odmah da je odobrovoljim a to znači da je provozam do najbliže radnje da tu ona nađe svoj mir i utehu .
<-- odmah u kupovinu

Mi muški odosmo da nešto pametnije radimo, recimo da se blesavimo
To nam veoma dobro ide, a ide i neko stalno za nama ili ispred nas i škljoca fotoaparatom.


... i tako ode ovaj putopis u neku drugu (odmorniju) priču.
Bajk je postao "samo" prevozno sredstvo, zameniše ga drugi ljubimci; ali on (bajk) je ostao poslušan i vozao nas do raznih plaža i nije se bunio što ga prži sunce i što ne može da se u moru rashladi a mi svi smo ga svakodnevno jahali po dvoje, troje. To je otprilike izgledalo ovako: u prvoj turi: žena + dušek + peškiri + svašta-nešto od hrane, pića i nazad po drugu turu: Marina, Laza, mišići i opet svašta-nešto.

sram te bilo, ti u koži i čizmama a dica ti se polugola na motoru voze

@ Mgna, takav ti je moj Brat, on sve što radi, radi samo zbog sebe a ne zbog drugih, isto tako i razmišlja uvek je on na prvom mestu a ostali kako prođu, što se tiče ove priče, eseja romana ................. polako, nem'o da navaljujete, da se ne uplaši, uvredi ili kojim slučajem ne naljuti, znate svi kolk'o je ljutljiv moj brat.
-Sad će nastavak, nadam se i jedva čekam Florinu varijantu onog Nemandžinog prepada u bakalnici, dok' mu dupe virilo iz frižidera

magna je napisao/la:

sram te bilo, ti u koži i čizmama a dica ti se polugola na motoru voze

Ma ja sam se žrtvovao radi njih!
Ipak je njima golaćima bilo manje hladno koliko je meni bilo vruće!

@felix
nastavak tek predveče na poslu sam, radim (kao) i

... eto, nakon toliko km, opeklina

... pa ti se totalno trudiš da tvoji baksuzluci budu meni nedostižni...