vjerojatno ka i većina nas, zimi kujem planove za lito.. 2014a je nekako mirisala na Alpe
Pogleda sam tonu ipo slika, preporuka, putopisa... Rutu sam prilagodija načinu vožnje u dvoje s naglaskom na lipu prirodu, dobre ceste i uredan smještaj... Okvirno vrime polaska je zakazano za sredinu/ kraje sedmog miseca. Idemo sami cura i ja (code name: gospođica S).
Godišnji netriban zapisivat.. kad se učini ok vrime kreće se.. i Pulu sam ubacia u plan zbog Istrijane.
Sa slikama se nesto bolje snalazim (bar tako virujem :-P ) nego s ričima pa bolje da ne dramim o Alpskim cestama s pridjevima i superlativima jer je ta divota je već dosta opjevana
Karta je "iscrtana" a ovo su neke od bitnijih prolaznih točaka
Split- Pula- Zg-
Kočevje- SLO
Udine- IT
Cortina D`ampezzo-
Passo Gardena-
passo Sella-
passo Mendola-
Passo Gavia
Bormio-
passo Stelvio-
(Lago di) Resia- IT/AUS
Neuschwanstein (dvorac)- DE
Garmisch-partenkirchen-
Grossglockner- AUS
Villach
Bled- SLO
Zg-St
DAN 1 (Split -Pula)nakon sta sam mora odustat od petka i dvodnevnog druženja sa CCF ekipom u Pulu krećem u subotu i računam na jednu večer druženja i vožnja s ekipom iz Pule za Zg. Nisam iša autoputom jer mi to nakon 10 minuta ubiva svaki gušt vožnje na motoru priko Boraje-Zadra idem na Karlobag-Senj-Rijeku, guštam po zavojima i stavljam 16" ape hanger na test duže i dinamične vožnje
Na motoru ne osjećam glad tako da nema stajanja za marendu/ručak jedino oko Senja napunit gorivo. Malo se to sve skupa odužilo jer sam krenija tek oko 2 iz St tako da me mrak hvata već malo iza Učke.
Nažalost 30ak km prid Pulu me doslovno odjednom oprala kiša.. uša sam u kišnu zavjesu i nije bilo vrimena za stajanje i navlačenje kišnog odjela. Mokar do mudanti ulazim u Pulu..
Mokra roba, nesto umora i glad koja me uhvatila tek kad sam spustija nogaru malo su mi pomrsili planove pa umisto druzenja u tvrđavi i zajebancije s ekipom završavam kod rodbine na kauču, punog želudca i sa fenom u ruci sušim robu...
DAN 2 (Pula-Zg)Kiša u Puli je stala još istu večer tako da ujutro vadim još malo robu na sunce da se prosuši i razrači dok CCFovci ispijaju kavu negdi po gradu... Iako je (moj) plan bia da s njima, kad već se nisam družija večer prije, bar vozim od Pule do Zg al zbog grešaka u komunikaciji kreću ranije tako da naknadno sam krećem iz Pule preko Gorskog kotara za Zg, starom cestom naravno. Sta sam na par mista opalit koju sliku al neću s tim puno gnjavit..
Popodne stižem u Petkov Breg
Dogovorija sam, dok sam u Zg napravit sic u Vlade (shadowsc) a dok on to vrhunski odrađuje ja ubijam vrime radeći naslon za gospođicu Suvozačicu. To sve skupa traje 3 dana i nakon toga se u ranim jutarnjim satima udara na Alpe. Te dane priskačem i nastavljam za trećim danom putovanja. Napokon pravi put kreće
DAN 3 (Zg-Calalzo)ujutro oko 7 dok još sunce nije ugrijalo oprema se stavlja na motor sve povezuje, steže, trub trub i nas dvoje lagano krećemo
Volim lokalne ceste, meni su uvik zanimljivije, a ne žuri mi se nigdi da moran doć na određenu točku za toliko i toliko vrimena.
Idemo na Ozalj.. pa Kočevje.. Postojna.. Gorica.. Već u Ozlju nenadano srećemo kolegu CCFovca i štaš moraš brzinsku kavu
)
Tamo negdi iza Kočevja a prije Postojne sam i zaluta.. završija u planini na kraju ceste.. vraćali se 20ak km nazad da bi došli na pravi put.. al kako je lipa priroda i vijugava cesta uopće mi nije smetalo.. dapače
To i jest čar putovanja lokalnim cestama i putovanja bez fiksnog vremenskog plana.
Kad već pričam o ležernosti- nikakav smještaj nismo rezervirali.. otprilike sam odredija do kojeg bi gradića/mista mogli doć za svaki dan i pogleda kakva je ponuda smještaja. Iscrtanu mapu sa tranzitnim točkama sam si posla na mail da joj uvik imam pristup.
Ujutro kad krećemo okvirno zapamtim koja su prolazna mista i to pratim.. navigaciju na mobu i garminu upalim tek kad negdi stanem da prekontroliram kakva je situacija.
To sta ne rezerviram smještaj mi daje osjećaj slobode da mogu ostat di me volja ako mi se putem svidi neko misto ili čak ako poželim ostat i dan duže (šta mi se kasnije i dogodilo u Garmishu).
Prva pauza za okrijepu nam je u Gorici.. ne sićan se koja je ura točno bila al taman oko zvizdana... tu ćemo ručat.. malo se ohladit i raskomodit.
Zanima me i kako je njoj nazad... iako nije prvi put da se vozi duže od par sati sve me zanima jer joj je novi sic pod guzicom, napokon ima naslon, novo je odjelo obukla..
Jeli joj dosadno i ne pitam jer vidim da uživa koliko i ja, slikaje..maše..viče..
)
Odlična je suputnica.. nema prohtjeva, ne osjećam je u vožnji.. sve 5! A ona se preporodila sa naslonom i sicom jer se sad moze opuštenije i komfornije vozit.
Iduća točka je Udine a iza već počinje Alpski krajolik.
Iza Udina vozimo uz korito rijeke.. već je srce lita pa i nije bas bujna.. više šljunka nego vode.. i tako cesta prati uzvodno rijeku do tirkiznog jezera.. bas je onako tirkizna boja zbog bilog šljunka koje rijeka nosi s planine, neobično lipo.. Stali smo , prošetali.. pogledali.. tu je i nekakav lipi kamp za kojeg smo se malo nećkali oćemo tu prenoćit ili ne. Ipak nastavljamo za Cortinu D`ampezzo jer je tek cca 4,5 sati i još nam se vozi.
Već su počeli i konkretniji zavoji i usponi.. divota čak i s natrpanim motorom i dvoje na njemu.. kako sam već reka da nju ne osjećam u vožnji mogu opustit i normalno vozit bez ikakvog grča.
Malo prije mista Langarone prolazimo zanimljive tunele.. dužina mozda kilometar.. dva max.. cesta je na rubu litice tako da si čas u tunelu čas gledaš provaliju.. Toliko sam puta sam sebi reka da sam budala sta nisam skrpija nekako i za GoPro jer ovo je steta ne imat neku uspomenu ka video ili koju dobru sliku u vožnji. Neda mi se stajat svako malo slikat te zanimljive stvari a odma čim ih prođeš ti je već ža da ih imas samo u glavi a ne i na "papiru".
Stajemo i kod kapelice koju su podigli za tragediju koja se tu dogodina... googlajte kad i kako.. ukratko- kad je napravljena brana na spomenutoj rijeci komad brda se odvalija i srmoglavija u to umjetno jezero.. voda preskočila branu i potopila/ubila cilo selo na spavanju.
Još uru i nešto vožnje i hvata nas sumrak pa odlučujemo se na spavanje u mistu Calalzo di Cadore, malo lipo misto na obali jezera.
Smještaj nije problem jer sve su to mista koja zive od planinara liti a zimi od skijaša. Noćimo u hotelu, 40E po osobi s doručkom.. malo pregovora i soba naša je za 60E oboje s doručkom
Taman je pao mrak dok smo se smistili..otuširali i idemo do centra mista na večeru i malo prošetat, razgledat.. To prošetat sam olako shvatia jer su strmine po mistu ajme.. ubi brate.. al isplatilo se.. na glavnom trgu taman nesto folklorno.. bubnjevi.. zastave.. neko meso.. ma ko naručeno sve
)
Noćnog života po tim manjim mistima nema al to me i ne zanima kad smo u paru..
nazad u hotel i... spavanje
DAN 4 (Calalzo- passo Gardena- Cles: kvar)Sat opet navijamo u, za mene ranih, 7.. tuš, spremanje.. i na doručak.
Ništa konkretno, neki kroasančići..namazići..malo mlika... al aj za preživit do obroka idućeg :-P Bisage na motor, sve spremamo i startamo. Prvo napravimo mali đir motorom po mistu, lip pogled na jezero i onda se dižemo na magistralu i deremo za Cortinu D`ampezzo.
Stavrno očaravajući prizori i svaki metar je užitak. U Cortini gorivo.. malo razgledavanje, par slika.. i gledamo put prema Passo Gardena , Sella, Falzarego i još jedan ili dva prijevoja kojima sam zaboravija ime a nemogu nać po slikama. Bia je vikend i mogu reć da je bilo dosta prometa.
Hrpa motora, biciklista, auta, uglavnom jurilica raznoraznih. Sve skupa to nije umanjilo lipotu doživljaja, na svakom prijevoju sam stao, malo uzivali u pogledu.. blago rečeno divota, s guštom duboko udahneš i uzivas
Tih nekoliko prijevoja je relativno blizu jedno drugom i u jedno popodne sam ih eto par prešao. Nakon tog određeno vrime nema puno vožnje po planinama već lokalna cesta koja nakon toliko zavoja godi za opustit se.
Držim se pravca za Passo Mendola i passo Tonale. Prije Mendole stajemo na jedno lipo misto u hladovini s klupicom malo odmorit, poist koji sendvić, konzervu. Planirali smo u slijedećem već mistu nesto konkretnije poist.
Nema lipše stvari negon nakon duže vožnje malo skinit čizme
Uspon prema Mendoli je strm.. al odlična cesta, dobar asfalt i vozi Miško. Par kilometara se vozi uz ravnu liticu a na nekim djelovima cesta široka taman da se mimoiđu auto i motor u knap, svako malo su ugibljenja da se auti momoiđu.. tia sam se vratit to odvozit još jednom
))
Spuštamo se s Mendole prema gradiću Cles a motor počinje nešto ka štucat.. štekat!
Malo štuc štuc pa nastavi normalno.. pa za minut opet štuc štuc.. i mislin se majku vam talijansku sa šporkim gorivom će mi još i motor sjebat.. Nisam ni doša do Clesa motor ispusta dušu.. doslovno.. samo se ugasija... i u leru sam još par metara nastavija taman do ugibališta.
Prvi put u 2 godine i 50 000 km sta sam priša s njim da je uopće zašteka i onda me još ostavi negdi po srid Alpa!!
Probam palit.. ništa.. ne vergla uopće... malo ga pustim da stane..
računam danas mu je stvarno bilo naporno.. svi ti prijevoji, uzbrdice nizbrdice.. nas dvoje.. prtljaga + njegovih 300 kg..
nikakvog znaka života ne daje...
50ak metara dalje je nekakv pansion/ pizzeria i vidim u bašti stoje ekipica od 4,5 bikera.. talijani.. jedan nesto malo zna engleski.. ja znam sve skupa 14 riči talijanskog.. pa smo nesto uspili u reć jedno drugom.
Očito je da baterija ne valja, kazu minjaj bateriju!
Nedilja je, malo misto.. sad nać običnu bateriju za lampu je teško a kamoli za motor!
Bocka me i to sta znam da VN900 zna imat problema sa alternatorom.. sta mi je i logičnije nego da je sama baterija crkla u vožnji. Talijani.. iako su morali ić dalje, jer nisu lokalci već su i oni u điru ostali su s menom i pomogli mi, doznali su za meštra u tom gradiću.. zvali ga, odvezli su me do njega, dao sam mu bateriju.. ima je istu takvu novu..al kazem mu da prije provjerimo jeli baterija valja..
Nakon 20 min vraća se brko i kaže baterija je Ok, malo sam je napunija.. to vam je 30E!
Svi smo u šoku, em radi baterije em radi cijene i oni ga napali šta mu je. a lik lipo kaze nedilja je.. ja sam mora doć u radnju, (kuća u sklopu radnje) otvorit.. i uzea 30e za 20 minuta punjenja baterije!
Vraćamo se do onog pansiona/ pizzerije.. zaključak- ne puni bateriju, motor je vozija do zadnje koliko je moga, kad više uopće nije ima struje ugasija se.. da je i napunim full to mi je cca 3 sata voznje.
Najbliži veći grad di bi moga popravit je Trento, cca 40-50 km od Clesa, gazda pansiona mi nudi sobu za jednu noć, i sutra prijevoz motora (40ak km) u Trento za simoličnih 250 eura :-P
Zovem meštra Blaževića, svaka mu čast čovik je uvik za pomoć bez obzira sta je nedilja popodne, zna je da idem na put jer sam prije puta taman odradija servis. Odmah je zna i rekao da su progorili namotaji na statoru, jer je minja par komada i kaze cijena kod nas novog kompleta je oko 500-600 Eura ili stavit nove namotaje za cca 500 kn!
Počastia sam kolege bikere sta su mi pomogli, nazdravili smo čašicom vina i oni su morali ić jer već je kasno popodne bilo.
Taman sam se i dogovara s gospođicom kako ćemo tu ostat jer nemamo bas izbora.. sklapam bateriju nazad kad čuješ s leđa "ZEMO ŠTA JE BILO??"
Nakon onog natezanja s dalmatinsko-talijanskim, njihovog natucanja engleskog ka da me poljubija kad san ga čuja
Objasnim čoviku sta je bilo.. kakav mi je sad plan itd a on kaze nema šanse da spavate u tog lika da vas odere, idete s menom doma!
Imam punjač, napunit ćemo bateriju, naspavat cete se i sutra s motorom u Trento na servis! Nešto smo se nećkali... ne bas predugo
Čovik je rodom iz Brčkog, u Clesu je oženjen i živi od kraja 80ih.. i najvažnije- vozi XJR 1300.
Kapa do poda.. ugostia nas je doma.. ćakulali smo, večerali.. pivkana drmnili.. doli u garaži smo bateriju stavili punit da sutra mogu se pribacit do Trenta di je servis Kawasakija. Kaze kad sam vidija tablice na motoru mora san stat pomoć
Dođe li ovaj putopis ikako do njega... JASMINE PUNO TI HVALA!!!
DAN 5 (Cles- kvar- Trento)Jutro donosi kišu, prije nego ukućani odu na posao u podrumu smo smontirali bateriju, spakirali se i nas dvoje po laganoj kišici krećemo za Trento, dogovor je kad vidimo situaciju na servisu da se čuemo s Jasminom za kavu prije polaska dalje. Svitlo glavno sam iskopča da ne troši bateriju, ostaviaj samo poziciju.
Nakon prgleda potvrda gore opcije- progorili su namotaji na alternatoru i ne puni bateriju ili sta sam se nasluša ta dva dana "NO CARICA BATTERIA"
Jedina opcija je stavit novi set.. za kojeg traže 580eura... nove namotaje u pravilu ne rade.. al znaju čovika koji radi i da mu triba minimalno 10ak dana.. Računao sam platit tih 580E i krenit lagano kući... gospođica S je tu bila dosta upornija i tila je pošto po to nastavit put po zacrtanom planu...
Al serviseri su zaboravili napomenit jedan sitni detaljčić.. da nemaju alternator na lageru i da će doć za 2 dana plus još dan dok ugrade :-P
To mi nikako ne igra i dat 580E i čekat 3 dana..
U međuvremenu se Jasmin javia, kako čovik ima svoje kamione i kuzi se u mehaniku i struju daje prijedlog da uzmem veću bateriju od auta, kabele, punjač i nastavim tako put. Blažević mi na telefon potvrđuje da nemogu nista s tim na motoru zajebat, moze mi samo nestat baterije i da opet stanem, napunim na pumpi ili negdi i dimi dalje. To je to, neide se doma već nastavlja.
Kiša je u međuvremenu pojačala, kupujem u nekom elekto dućanu bateriju 55Ah, dobre kabele sa pravim klemama i punjač. Velika beterija ide u bisagu, kabelima spajam na bateriju od motora. Velika baterija mi daje 10ak sati struje za vozit, mala ako je puna cca 3.. više nego dovoljno, navečer kad dođem u hotel jednostavno skidam klemu sa velike baterije i skupa s bisagom je nosim na punjenje u sobu
Moran pohvalit Kawasakijevu servisnu mrežu, Kawasaki Trento, jer je sva dijagnostika, provjera reglera..žica, baterije... izgubili su koju uru s menom, sve BESPLATNO za kawu. Ostavija sam momcima za kavu jesr su se stvarno potrudili oko motora i zivkali mi okolo da sve saznaju.
Dok smo to sve nabavili, pospojili, oslobodili bisagu.. skoro će i mrak, kasno je popodne, a i polu smo mokri od tog letanja po kiši tamo vamo. Nema smisla krećat dalje tako tražimo hotel u trentu i čekamo Jasmina za kavu. Čovik e skoro naljutija kad smo mu rekli da ćemo u hotel i nema šanse.. neda.. idemo do njega opet na noćenje. Vozim nazad do Clesa, presvlačimo se..tuš i vodimo ih van na večeru
Jako ugodni ljudi, da nije bilo njih vjerojatno bi taj ponediljak bia i zadnji dan na Alpama.
DAN 6 (Cles- Stellvio- Resia)Ujutro pozdravljanje, spajamo glavnu žarulju nazad da svitli.. oni idu na posao a mi prema prijevoju Gavia, gradu Bormio i prijevoju Stellviu. Domaćin nam je dao i savijet da svratimo u Livigno, skijaški, duty free gradić na jezeru, koji je granica Italije i Švicarske.
Vrime je nekako promjenjivo, čas tmurnjikavo čas sunce al nema kiše. Nakon protekla dva dosta stresna i neizvjesna dana baš malo brža cesta prije prijevoja i uspona.
O prijevoju Gavia nisam puno ima informacija i bez ikakvih očekivanja jer ima prijevoja koja su čito ok nista ekstra.. ko i svaka druga cesta. Možda baš je i to razlog zasto me ta Gavia toliko ODUŠEVILA!
Kako se približavamo usponu cesta se sa magistralne širine suzila na širinu jednog traka a svakim zavijem se osjeti pad temperature. Na jednom zavoju s klupicom i pogledom kojeg jednostavno nemoš samo proć a ne stat parkiramo i oblačimo podrobu i deblje čarape jer je već prošlo granicu ugodne hladnoće. Sigurno smo pola ure "izgubili" uživajuć u pogledu. Bas kako zamišljam Alpe sad je sve u jednom kadru.
Nastavljamo dalje uzbrdo.. i nemogu se nauživat koja lipota..
Tih 10..15..20..30 km -uopće neznam koliko je to dugo bilo- je bolje od najboljih očekivanja sta sam ima! Stelvio je impresivan al koliko je razvikan to i očekuješ. Samo mi je bilo žao da mi nije gopro na glavi da to sve zabilježim. Snimka s moba je treskava pa to nije to.
Uska na djelove i oštećena cesta, stara drvena ograda uz padinu da joj dna ne vidiš, okolo se isto tako udižu vrhovi, a zeleno da zelenije nemože bit.. sve prošarano potocima od topljenja snjiga..
Mašta stvarno tu nije potrebna. Pri vrhu je već i dosta hladno čak i sa full opremom, neznam koliko je stupnjeva bilo al garant nije priko 8,9. Pred vrh je malo jezero Nero Lago koje se savršeno uklopilo u vrhove, stine i oblake. Ne stajemo dugo, samo okidam sliku kraj table i idemo na spust s drugu stranu.
Ovo je prijevoj kojeg definitivno želim i moram ponovit.
U Bormiju je križanje za Stellvio/ Austriju i za Livigno/ Švicarsku. U Švicarsku nisam ni planira ulazit al ipak idemo do Livigna malo prošetat i nesto jest.
Lip planinski gradić s jezerom, s puno dućana vrhunskih brandova.. sve duty free. Gorivo također
U ostatku Italije je gorivo bilo oko euro ipo malo više..sad se i ne sićam točno.. u Livignu 0,80E pa sam tempira da ga do tamo ispraznim i full napunim. Gradić je pun turista, sta planinara sta ljudi koji dolaze u shoping. Cijene su stvarno osjetno povoljnije. Tipa GoPro 3+ tada na Ebayu je bia min 350 eura a tamo u dućanu 315, kod nas na akciji 3600 :-P Gospođica S je nesto cvilila o parfemima da će uzet pun rusak.. al srićom nije
Nakon šetnje, hrane i opuštanja vraćamo se prema Bormiu i idemo na Stellvio.
Na dolasku u Livigno nisam ni primjetia da policija pregledava da se nebi bas previše toga unilo iz duty free zone u Italiju. Mene na motoru naravno nisu ni pogledali.
Prolazimo kroz uske kamene tunele i počinje uspon na Stelvio.
Tu neću puno tipkat, o Stellvijuje već sve napisano više puta, kako se penjemo dolazimo u zonu snjiga i osjetno je hladnije, još od Gavije smo u full opremi i podrobom. Naravno da stajemo kod table opalit par slika, ne prolazi se tu svaki dan baš
ne stajemo na odmor kavu il nesto slično već idemo odma na spust jer nam je plan doć još danas do Resie.
Druga strana je još strmija nego uspon, a to je osjetia i moj VN! On ima 300, ja, gospođica S, sva prtljaga i sad još i velika baterija čija se težina itekako osjeti mislim da smo skoro 500 kg sve skupa. pred kraj spuštanja osjetim propadanje zadnje kočnice.. od strmog spuštanja, kočenja težina se pregrijala i jednostavno u dva, tri stiskanja propala. Dok se ne ohladi mozim dosta sporije, oprezno kočim prednjom i drzim ga u nižoj brzini nego bi inače. Nako 3,4 km je sve ok bilo a do tad smo se i spustili sa strmine. Idemo za grad Resia i umjetno jezero Lago di Resia.
Resia je poznata jer je Musolini tu izgradija umjetno jezero za neke vojne svrhe, a pri tom potopija i iselija cilo selo, a danas se vidi smo toranj od crkve koji viri skoro u srid jezera. Stigli smo popodne par sati prije mraka, nasli smještaj u biker friendly hotelu iza kojeg je garaža za motore, bolje rečeno štala za konje..doslovno
Dosta je tu natpisa čime privlače bikere i stvarno dosta motora prozuji cestom a i vidim okolo po apartmanima da ima motora s raznim tablicama. Taj dio su ravne ceste, dugi brzi zavoji tako da je baš gušt se izvozat. Passo di Resia je prirodna granica između Italije i Austrije a priko brda par km je i granica Švicarske.
U sobu ostavili punit veliku bateriju iz bisage, i idemo malo proštetat oko jezera, bacit oko na misto
Romantika živa :-P
Naslov: Alpe 2014 na VN900 
sub 24 sij 2015, 12:33
![[Vrh]](https://2img.net/i/fa/darkages/up_arrow.gif){kind=icon}
). Dosta mi je ljubomore, idem i ja ovo proć 
