Ohrid 2013

PRIJE SVEGA... STAVIO SAM VELIKE SLIKE   PA MALO STRPLJENJA DOK SE OTVORE


Motiv- kome treba poseban  motiv za putovanje na motoru!? Kao i većini pitanje je samo kad će se poklopit financije, slobodno vrime i ekipa.
Cilu zimu smo čekali da malo ugrije, radili okvirni  plan, znali smo da idemo kroz 5ti mjesec dok još nije upeklo sunce, nema gužve od turista a i cijene su predsezonske.


Došao je i peti mjesec .. prati se prognoza- jedina stavka koja nam je još stvarala probleme
kiša…kiša… kiša.. pa za promjenu..malo i pljuska..
Plan je bio polazak u srijedu  8.5


Jedan dan prije polaska.. još se ne razvedrava,  prognoza kaže 5 dana  kiše u svim dionicama…Split, Budva, Tirana, Ohrid… sve kiša.
Kolega ide sa ženom pa mu i nije baš svejedno.. računali smo da će nas kiša okupat bar dan.. aj i dva.. al bas svih 5 da pada… to bi nam ubilo gušt.
Ni sam nisam zna šta bi al već sam se psihički pripremio na 5 dana jahanja i nije bilo šanse da ostanem.. idem glavom kroz zid! Tonći se nakon nećkanja ipak dao nagovorit da krene (mada smo rekli pa makar samo do Crne Gore i bude li baš deralo idemo nazad).
 
DAN 1
Od planiranih 8 ujutro.. start se pomakao na skoro 11 h. Dan idealan (prognoza kaže kiša…a pokazalo se da su i skoro sve drugo pogrijeno procjenili) Kako nisam uspio riješit nosač za bisage prtljagu sam smjestio na suvozački sic, osigurao mrežom i španerima.
Prva kava već u Podgori.. nismo mogli odolit ovome



Do Dubrovnika smo se već nagutali i prašine i makadama i semafora.. radovi svako malo. Mimo tog.. uvjeti divota.. vedro.. nije gužva, temperatura ugodna.. 




Standardno naslikavanje na mostu i na vidikovcu iznad Dubrovnika.. di smo upoznali albanca kojeg ćemo kasnije na putu još sresti, živi u austriji ide malo u rodni kraj.



Da se ne spuštamo u Dubrovnik u gužvu odlučili smo nešto prigrist u puno mirnijem a jako lipom Cavtatu. Dečki u birtiju.. a Jess u crkvu užicat da nas prati srića
Tonća je nešto zezao xenon.. nije radia..pa je bilo rastavljanja i minjanja žarulje. Tu smo možda izgubili sat više od planiranog. Kod Ćilipa je Beverli morao na pumpu pa smo  se i mi počastili J








Iza granice..malo poziranja uz tablu.. pa produžujemo prema Tivatu..
Iako sam imao želju provozat se preko cilog zaljeva.. ipak smo se ukrcali na trajekt (2e/motoru). Voze stalno tamo-vamo kako se koji napuni tako da nije bilo čekanja.









Iskrcavanje iz trajekta i prve kapi kišice. 






Stajemo ispod prve nadstrešnice kao preventivno da obučemo odjela al dok smo se mi parkirali, pojeli čokoladicu kiša stala. Ma to će sad to navlačit.. do Budve je još samo  20ak km.. ajmo mi…


Nismo ni do Tivata došli.. grmi oko guzice… sklonili se na Inu.. a kiša dere li dere.. Zacrnilo se sve u roku 15ak min! Malo smo se  prištekali na wi-fi, odmorili, proćakulali i izgubili uru.. navukli ipak kišna i krenili. Kako obično biva, kad smo ih obukli..kiša nakon 10ak km vožnje stala..cesta suha. Već nas je i mrak uhvatio mada smo planirali doć dosta ranije.
Dolazimo do prvog apartmana… 17E noć..bez doručka..
Računam ajmo vidit ovaj drugi kojeg smo preko neta gledali, on ima i doručak da ujutro ne moramo tražit pekaru. Tonći je već bio par puta u Budvi pa nas vodi. 
Dolazimo do hotela/apartmana.. skroz blizu starog centra Budve, lokacija odlična ali aparrtman ni blizu onog na slikama, kolega već blago nervozan..sta od gladi..sta od kišnog odjela.. i vraćamo se u prvi- di smo trebali odma i ostat.
Dvokrevetne sobe, komodne, lipo sređene..super tuš i wc, wi fi… ma divota. (Aprtmani/ villa Tomi)
Skidamo sve sa sebe nakon cilog dana..malo  odmorimo, otuširamo i druženje na balkonu uz pivo i naručene pizze…
 
DAN 2
Dogovoreno buđenje u 8 samo ovaj put čak i ispoštovali
Ja sam sve civilno spremio u ruksak i torbu,  obukao kožne hlače i majicu a jaknu, kacigu itd ostavljam na krevetu tako da pri povratku samo pokupim, stavim na motor i ja spreman. Tonći na Transalpu ima plastične Givijeve kofere, super praktično- potrpa.. i samo zakači na motor.. divota :-P
Spuštamo se malo prošetat po Budvi.

U pekari našli nešto za prigrist i u hladovini uz kavu lagano uživancija. Još moramo u dućan uzet par velikih vreća za smeće- za zaštitit ruksak i torbu ako nas opet kiša uhvati. Oko 10ak startamo dalje.
Vijugava cesta uz more..  „rano“ugodno svježe jutro.. stavrno čoviku dođe da piva ispod kacige J Obavezno naslikavanje kod Sv. Stefana.. glupiranje… i crta dalje..







Nismo se spuštali doli jer navodno treba imati rezervaciju u hotelu za noćenje ili u nekom od restorana za ručak da bi uopće moga ići na otočić. Treba li spominjat da su ga rusi „zauzeli“ J 
Nastavljamo dalje pristojnim tempom (70-90) prema  Baru. Penjemo se samo proći pokraj starog Bara (tvrđava) i nastavak prema albanskoj granici u smjeru Škodera. 
Ta dionica se radi još i od lani kad je Tonći išao za Grčku istim putem. Nailazimo na kolonu i čisti makadam.. i nije mi baš najmiliji. E tu dok čekamo na motorima.. ja  se skidam i malo slikajem..  ispred nas na enduru par s austrijskim tablama.. vidim pokušava i on uslikat njih dvoje.. ponudim mu da ih slikam tako da imaju zajedničku i odma se skompamo. Idu iz austrije, preko Mađarske,  Hrv,  Bosne, Srbije,  Crne gore, Albanije za Grčku.. doli će se prebacit brodom za Italiju i nastavak za doma u Austriju.. mislim da je rekao da planiraju sve skupa 20ak dana, lip đir (i ja bi L)
Dok mi tako ćakulamo s njima svirka nam golf isto austrijskih tabla.. onaj čovik kojeg sam slikao iznad Dubrovnika sta ide u Albaniju. I on noćio u Crnoj Gori J Uz „sritan put i živili“ kolona kreće…







Jao majko ko me dovede na makadam.. mislim da mi je i među zubima prašine bilo :-P Nakonn 5,6,7,8..km makadama, kamiona, prašine i beštimanja ispod kacige dolazimo do asfalta.. i to lipog, novog (valjda onih 10ak km šta su lani radili kad je Tonći prolazio :-P) 
Mic..mic.. i eto granice Crna Gora/Albanija. I bome lipa granica.. u istoj zgradi i crnogorska i albanska policija, posebni odvojak za motore/bicikliste/pješake.. Daš crnogorcu papire, on skenira samo doda albancu u prostoriji pokraj.. i pičiš dalje ;)baš zgodno J Naravno da se naslikavamo kraj albanske table J








Nakon  možda kilometar prvo albansko naselje…  i tona smeća.. korito nekakve riječice pretvoreno u odlagalište.. dica svagdi okolo skaču, izlijeću .. i već imam osjećaj da sam ko zna di doša. Pratimo dalje cestu za Škoder i iza za Tiranu. No pravi show tek počinje kad dođemo do „glavne“ ceste za Tiranu…
Malo je teško dačarat taj prvi kontak s albanskim vozačima.. pretječu bez obzira dolazi li netko u susret ili ne. Čak nebi to nazva ni pretjecanje već lik s kombijem samo upali žmigavac i vozi po sredini..i piči..pravac, zavoj, raskrižje..nebitno dok ne naiđe neko ko isto tako vozi po sredini iz suprotnog smjera. I svi tako.
Motoristi ka i da nisu na cesti.. samo se guraju kraj tebe.. kako smo trojica pazili smo jedni na druge i upozoravali kad bi vidili da tako se približavaju s leđa jer samo ti se nacrtaju kraj tebe i guraju. Stvarno malo šokovito! Ta dionica do Tirane vridi bar za duplo kilometara J  Nešto šta se nemože neprimjetit su bačve za kišnicu na vrhu svake.. ali baš svake kuće. Jeli to za toplu vodu ili.. neman pojma.. al to mi je odma upalo u oko. Kako se približavamo Tirani tako ima sve više auta u djelovima.. prodaja polovnih auta… auto otpada… i mislim se- čija europska majka plače za njima :-P
A zaboravih praonice spomenit.. to mi se čini ko „glavni biznis“  tamo. Svako 68,4m natpis "Lavash"  i tako cilom dionicom pred Tiranu (ali i oko Elbasana). Svaka kuća otvorila praonicu.


Plan s Hrvojem (Drifterom) je bio, pošto on trenutno nije u tirani, da nas dočeka njegov frend, isto naš čovik samo s američkim imenom ;)Kad smo stali malo protegnit noge.. javio sam mu se i dogovorili se nać u Tirani kraj veliko orla..kaže nemožeš falit (ni ne sluti šta ja sve mogu :-P) moraš proć kraj njega.
Zgrade se već zgušnjavaju.. cesta se dili u dvi trake..(doduše  dalje su na njoj rupe dovoljne da ti vilicu odvali) sve mi pari ka da smo u Tirani..al nigdi tog orla.  Vozimo..vozimo.. do neke ogromne zastave s orlom.. pa zastava ima jedno 10 metara garant.. računam možda sam ja krivo shvatio to orao, valjda je mislija na orla na velikoj zastavi.. i stvarno ga nemoš falit. Zovem ga a on pomalo zbunjeno pita „kakva zastava?“
ooo shit..izgubija sam se u Tirani..samo mi je to tribalo. 
Od navigacije naravno i nema previše koristi jer karte Albanije su nikakve. Kaže Mich ma samo nastavi.. garant si tek u predgrađu kad vidiš veliki spomenik, albanski orao, stani negdi sastrane i eto mene sa ZG tablicama … i bi tako.
Nakon još 3,4 km dolazimo do velikog rotora sa orlom u sredini. Stajemo sa strane, javljam Michu i Zg tablice stiču za par minuta J Super čovik odma na prvu  
Planirali smo samo srknit kavu i da nam  pokaze nekakav dobar restoran di ćemo jest a da nam ne nestanu motori. Kaze samo pratite mene ja ću vam probijat put (malo čudno zvuči al je doslovno tako). 
Ono sta su nas gurali putom do Tirane je pussy wind s usporedbom na vozačku kulturu u Tirani.

Ma čak u pitanju nije ni vozačka kultura već osnovno poštivanje znakova, prednosti, semafora, rotora, crta…  eeee  N I Š T A !! Nešto najbliže tom bi bile one peglice u lunaparku sta ih dica voze.. kud koji mili moji.. pa ko jači i luđi :-P
















Mich nas je odve ne bas daleko..al dovoljno da neznam di smo… u super restoran. Meso stoji svježe u hlađenoj vitrini, biraš koji komad i oni ga spreme. Stvarno velik izbor… svega… a mi gladni J
Pošto se nismo mogli odlučit sta bi najprije prepustili smo „domaćinu“ da nam iskombinira.. i nismo požalili. Došle prvo neke lipe salate sa sirom pa velike dvi plate mesa, svječe pečene nekakve bublice a najviše smo se zaigrali oko aparata za pivo. Naručuje se litra ili 3 litre piva koji se donosi u nekakvom točioniku s ledom, unutarnja cijev pivo, vanjska cijev led i sam točiš za stolom hladno pivo.. ma divota! J
Neću puno o Michu.. možda čovik voli privatnost.. al sam ga svašta ispita i upijao ko malo dite..od života u Tirani, poslu, Albancima, spizi, kriminalu, iseljavanju albanaca, .. mislim da sam ga satra J kako je čovik pilot pa ima debele živce nije puno pokaziva da sam dosadan J 
Mislim da spizu netreba previše opisivat osim reć..
mmmm mm mm m m mmmmm m
m mmm m mmmmmm m m
m m Mmm
Mmmm
M!! )))















I super nam je došlo malo baš sist i odmorit, psihički i fizički od albanskog prometa :P Lagano se pripremamo za polazak kad kuća časti desertom.. nekakvi albanski specjalitet..slatko kiselo i hladno.. lipa stvar. I onda prepiranje s Michem.. neda lik da platimo! Drži, vataj, nedaj.. još bi mi njega tribali častit sta je nas dočkao..itd itd..al neda.. i odvuka konobara.
Poziva nas da u i povratku kroz Albaniju  svratimo ;)Legenda čovik ;)Otpratio nas je do izlaza iz Tirane brema Elbasanu.
Opet da se vratim malo na tamošnji promet, jako je zanimljivo koliko skupih auta ima,   Merc S-klasa ko golfova u nas a onda odmah iza njih ruzinave trokolice, kar (vuča) i konj :-P Kontrast na maxumum. Na par semafora di smo stali odma je došlo par cigančića do nas prosit


Izlazimo iz Tiranske gužve i nastavljamo prema Elbasanu.  Šta manje ljudi odma je lipše- krajolik.. cesta.. sve postaje lipše i lipše. Cesta vodi na planinu i ide duž vrha.. prekrasno i za vozit i gledat! Čak sam pokušavao slikavat u vožnji jer sam morao taj doživljaj zabilježit.
Na nekakvom proplanku stajemo malo i pozirat.. stvarno i nismo odavno














I opet malo niže pred sam Elbasan.




Dionica između Tirane i Elbasan i od Elbasan do granice s Makedonijom je stvarno uživancija za vozit. Tu i tamo se sustretnemo sa željeznićkom prugom, mostom, rijekom.. bas uživancija. Tu nismo puno stajali jer smo svi uživali u vožnji.






Nešto prije granice s makedonijom cesta se penje opet na planinu. Tu nas je uhvatio mrak i zahladilo je. Stajemo na prvu pumpu da gospođa Krolo obuče pododjelo,  moramo je pazit, to joj je prvo putovanje ;)za 15,20 min penjanja dolazimo i do granice.
Na albanskom prelazu nas je toliko ispitalo da čovik dobije osjećaj da izlazi iz Švicarske ili Norveške a  ne albanije! Pa od kud ste, di ste bili, sta nosite, sta vam je ovo, sta ono, oćete otvorit rusak, sta vam je u tim zavezanim torbama, di ste spavali, di ćete spavat… daj pusti me proć!! U državi im kriminala ko soli u moru a on na turistima trenira strogoću. Uglavnom.. nismo skidali stvari s motora, pustia nas je.




Već je bilo i skoro 10sati kad smo stiglo do hotela. Spavat ćemo u hotelu na ulazu u Ohrid, 4****, noćenje s doručkom- 20e po osobi.. lipo uređen, lipe sobe.. ma divota (Hotel Dončo).
Motore uvezli u dvorište s video nadzorom.


Sigurno se pitate di smo Beverlija ostavili!? Ee neee još je s nama i super se drži ;)motor sluša, vozač prati tempo ko od šale ;)sve 5!


Mene je nešto počela glava jeb… pa nisam iša s njima u grad na piće. Računa sam sutra smo cili dan tu, bolje da zaspem i prestane glava bolit nego da me sutra još cili dan zajebaje i pokvari mi doživljaj.

i ispričavam se na greškama u pisanju i dalmatinskom izričaju 
(malo sporije otvara jer su slike velike :/ )


NASTAVAK:

DAN 3
Ujutro doručak.. i crta u grad. Nakon malo šetnjice po „rivi“ i divljenju jezeru uzimamo obilazak jezera brodom. I to nam je bio pravi potez!  
Skipper/vodić/ zajebant nam je pokazao „stara ribarska naselja“..koja su nekad bila.. pogodite što- RIBARSKA NASELJA  a danas su se uglavnom orijentirali na turizam- apartmani, ugostiteljstvo, vožnje turista brodom. Obišli smo crkvicu Sv. Jovan Kaneo i poznate „ljubavne plaže“ za koje smo ga natirali da nam prizna da su to naravno izmislili za turiste… jer na kojoj se to plaži ne vodi ljubav!? J još su ti negdi bile i Titove vile, koje se mogu vidit samo s jezera al njih nismo obilazili, čekala nas je još Ohridsta tvrđava i crkva Sv. Klimenta i Pantelejmona koju je 863.g izgradio Sv Kliment Ohridsi a turci kasnije srušili, napravili đamiju, da bi prije koju godinu Makedonci obnovili prastaru crkvu.
Kad spominjem đamiju  moran reć  sta su nam prvo ispričali ti „ribari“ kad su čuli da smo iz Splita..
Kaže..doša Splićo u Ohrid i taman čuje molitvu s vrha minareta….“šta se sad dereš koju te đava tira da se penješ gori“


Čuvar nas je pustio s motorima baš u tvrđavu ;)Pogled je vrhunski, na sve strane.
Skoro cijelo jezero i albanski dio, grad kao na dlanu.. i planine koje ga okružuju.
Ulaz se plaća nešto sitno..par kuna kad se preračuna. Dok smo se poslikavali, sve obišli sunce se već visoko diglo, još pozdrav s stražarom i motorima se niz kamenu strmu ulicu spuštamo do Crkve Sv Klimenta i Pantelejmona.
Puno iskopa, još se radi dosta al crkva je obnovljena i jako lijepa. Kao i svi sakralni objekti odiše tišinom i smirenošću. Nevolim ulazit u vjerske polemike i smatram da svi vjerski objekti služe istoj stvari, i đamije i pravolasavne crkve i katoličke..i sve ih jednako poštujem..tako da sam u ovoj posebnoj crkvu pomolio.
Već nas i glad stiska pa smo zajahali do centra. Tražimo ručak. Tili smo lokali spacijalitet neki probat ali sunce i glad su nas potirali u prvu pizzeriju J

.

.

.

.

.

https://2img.net/r/ihimizer/img27/5766/5lnc.jpg[/img]
.





Iza ručak  dali smo se u potragu za suvenirima..  onda je došlo i ono po čemu ću pamtit Ohrid.. Piton !!!






Nakon cijelog dana skitanja i razgledavanja vrime je za hotel.. mali predah i tuširanje. Propustili smo  slikavanje kraj znaka pri ulazu u Ohrid tj bio je marak.. a to ne može tek tako proć  




.

.





Odlučili smo ne ići vani se zapit, iako je vikend,  već ćemo samo prošetat i popit piće, dva da vidimo grad u noćnom ugođaju. Plan je da smo ujutro u 8.00 na doručku, spremni za polazak.





DAN4
Bogat švedski stol je temeljito osiromašen
to je samo moj doručak


još malo izležavanja i razbuđivanja uz bazen i idemo po spakirane torbe u sobe.





Do granice smo za 15,20 min a teta na prijelazu nam se hvali kako joj je Split prelip i da se super zabavila tamo ;)uz lipe želje prolazimo makedonsku granicu i stajemo u međugraničnoj zoni se slikat..sta je potaklo Albanske graničare da nam nešto mašu..al kao ne kuzimo šta pa se mi nastavljamo naslikavat ;)I upalilo je, nisu ništa grintali kad smo došli do njih.




Spuštamo se niz planinu i Hodžine bunkere prema onoj lipij dionici do Elbasana. Baš sam joj se veselio. Uživamo i stajemo samo par slika lipih opalit, među njima i kod velikog željezničkog nadvožnjaka kojeg sam zapamtia još u dolasku. Kako nam se put od Budve do Ohrida odužio i vozili smo do skoro 10 navečer odlučili smo u povratku ne stajati puno tako da stignemo popodne malo i po Budvi prošetat.


-

-








Uz par zaustavljanja za slike od komada smo odvozili do pred samu Tiranu..di nas je priroda tjerala na prisilno zaustavljanje. Nakon par pokušaja i sustreta sa čučavcima stali smo u veliki trgovački centar na ulazu u Tiranu. Čučavac i moto odjelo nisu sretna kombinacija :-P







Nastavljamo kroz Tiranu al ovaj  put bez Micha s kojim se nažalost ne stignemo podružit. Uz pomoć navigacije pronalazimo a moji auspusi nam krče putJ
Sad kad sam već psihički pripremio za Albanstyle Driving Experience čak taj nered postaje i malo zabavan..adrenalinski ;)Napuštamo tiranu, po predgrađu pokušavamo izbjeć rupe i kanale po cesti i gazimo prema Škoderu.






stane malo čovik na mostu proćakulat.. nije problem..zaobit će ga.. :-P







Negdi na pola puta između Škodera i Tirane stajemo na malo urednijoj pumpi s restoranom i tu ručamo. Vrime nas mazi tako da nema nikakvih usporavajućih faktora tako da na brzinu prolazimo škoder a iza i granicu.




Nažalost opet nas čeka onaj makadam.. al ovog puta s još više kamiona, tako da smo u Budvu došli doslovno bijeliL. Tad se počelo i vrime malo mrgodit pa sve čekamo oće- neće kišica. Kako smo stigli u planirano vrime u Budvu (opet apartmani Tomi) imamo cilo popodne i večer za  skitnju.
Obišli smo grad, stari dio, malo prošetali uz plaže i smistili se na pivu u Bike & Beer Club Budva.
E to je naš ugođaj.. motori u izlogu, par motora ispred, vesela ekipa okolo. Prednosimo pozdrave „od jarana jaranici“ ;)i kvalitetno se zajebajemo do kasno u večer. .

.

.



.

.





DAN 5
Kako nam je zadnji dan u planu provest laganini..jer nam je ostala samo vožnja po domaćem terenu i ovo malo CG šta nam je ostalo, oblačimo normalnu robu i spuštamo se u grad na kavu i marendu.
Nažalost vrime je ostalo malo namrgođeno od jučer al nepada ništa.




Ići ćemo do Tivata pa na Kotor kroz tunel. Kao i u dolasku, kad smo došli do Tivata počela kiša.. osrednja, al dovoljna da malo začini put. Kotor nisam uspio lipo pogledat al su mi se svidile zidine koje se penju po brdu iznad kotora.
Navlačimo odjela, gumene rukavice i navlake za čizme. Torbu u kesu (vreću) a na to stavljam rusak isto u vreći kojeg neću nosit na leđima jer ga tako nemogu zaštitit od kiše. Lokalna cesta kojom smo iz Kotora trebalo doć do trajekta je u radovima i zatvorena tako da se opet vraćamo na Tivat.
Kad sam išao sjedat na motor pokušao sam prebaciti nogu preko  suvozačkog sica s torbom i rusakom- to nije bia mudar potez! Uhvatio me škerac (ili kako bi normalan svit reka..ukočilo me u leđima, nekakav mišić sam nategnuo)!
Svaku šahtu sam osjećao tako da sam šta zbog kiše šta zbog leđa kroz Tivat do trajekta vozio 40-50 km/h.
Na trajektu sam se pokušao malo rastegnut..možda vratit mišić na misto..al nije puno pomoglo.


netko pozira...netko jauče








Do dubrovnika u grču :-P Oko Dubrovnika je ili malo popustilo ili sam se ja navikao pa sam nekako malo opuštenije vozio. Od kako smo ušli U Hr kiša je samo pojačavala.. tako da smo dio on granice do Neuma vozili po stvarno jakom pljusku.. u nekim trenutcima tako jako da je cesta plivala a mi vozili 20 km/h!
Nismo stajali jer neznamo dolazi li kiša od st ili od Crne gore pošto nas prati odozdo, tako da smo stali postojala šansa da bi samo produžili agoniju a ne joj pobigli.  
Malo pred neum smo u daljini, na moru, vidili da ne pada, dapače..lipo sunčano tako da smo do Neuma iza  svake krivine očekivali malo vedrije i nestanak oblaka.
Oko Stona smo se uspili izmigoljit ispod tog oblaka i dalje je bilo sunčano i suha cesta. Stali smo u Podgori malo se okrijepit čokoladicama, skinit kišna i odahnit- doma smo ;)Ovaj mali dio do St i netriba posebno opisivat


Ukratko jako zanimljiva ruta, nije preskupa a pruža puno zanimljivih doživljaja. Moglo bi se to i u manje dana, s dobrim tempom iz St do Ohrida čak i u komadu al to je onda čista vožnja, mi smo tili opuštenije J

Bravo, super ruta i putpois. Zao mi je sto nisam bio u Tirani ali je Mitch dobro odradio posao domacina.

Ne vidim sve slike, neznam zakaj (umjesto pola slika vidim upitnike).  

One bacve na krovovima kuca u Albaniji su prisutne i na krovovima zgrada u gradovima (i Tirani), a sluze za skladistene vode i pune se pumpama, a onda kuci osiguravaju vodu slobodnim padom jer je pritisak u vodovodu (tko ga ima) pre slab da bi se "popeo" cak i do pipe. A o prvom ili visim katovima nema niti govora. Sve novije zgrade u Tirani imaju spremnke vode (obavezna oprema, da bi se izbjegle bacve za svaki stan na krovu) i elektricne pumpe koje ili pune velike ugradjene spremnike na krovu ili pumpaju vodu u sistem iz spremnika u podrumu.

To sam shvatio na tezi nacin jer kada sam dosao u Albaniju redukcije struje su bile vrlo ceste, a kada nema struje nema niti vode.

Sada je stvar sa strujom puno bolja, ali pritisak vode je ostao isti - ovisan o pumpama.

Treba reci da po jedinici povrsine Albanija ulazi u sam vrh zemalaj po rezervama pitke vode i stvarno iz tih njihovih brda voda curi na sve strane - zato ju niti ne cijene, a to je povezano i sa hrpom praonica koje se cesto reklamiraju tako sto izbace crijevo koje kontinuirano sprica na cestu.

svaka čast na detaljnom opisu,jesam se uživio

Lijepo lijepo, svaka čast, zanimljiva ruta.
Volio bi ja jedan djir do Sv. Stefana, pretpostavljam da su mi preci od onuda, pleme Paštrovići je nekad živilo tamo a ja se prezivam Pastrovicchio

jako dobro.. uvijek mi je drago vidjeti kad netko usoije sloziti sve kockice i realizirati zelju za putovanjem.. i sam vec godinama planiram slican put na jug..

jednom rijecju TO JE TO 

svaka cast 

Super put, super putopis, super slike... 

evo malo sam popravija slike.. sad bi tribalo sve otvarat..
al isto malo sačekat..puno ih je

veri najs , kaj je , je

Ooodlicno mestre,sa velikim Uzivanjem procitao