švrljanja po BiH

dakle u petak a najdalje u subotu ujutro krećem malo švrljati po BiH. u subotu uvečer spavam u sarajevu ili okolici............................
ukoliko ima zainteresiranih za isto neka se jave

Ja nemogu frende ali zato ti se naiživaj
Ja sam jučer to obavio
Evo ti pokoja Kupreška

i ja to obavih jučer i danas ......Gospić i malo švrljanja po lici...

...šta to spada pod 'švrljanje'

ulazim na jugu , pa uz neretvu do mostara, pa do sarajeva, pa u tuzlu , zenicu, travnik pa livno i kući

UVOD

eto našvrljah je ja po BiH
a kako je sve to počelo .......................
u biti je trebao to biti jedan produženi vikend, a bosna tj sarajevo je trebala biti samo jedna od stanica.
ali xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx
xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx (autocenzura)
presudio je PATRIK koji je u petak predvečer završio svoje putovajne oko svijeta. pošto sam ga ispratio te ga cijeli put satelitski pratio, red je bio da nazočujem i na dočeku
po planu sam trebao krenuti oko 8 - 9 iz kaštela i voziti koliko mi se vozi i prenočiti negdi po putu
ali..... ipak sam odlučio da vozim po danu zbog:
a) da uživam u ljepotama bosne po danu kad se može nešto i vidjeti
b) da me ne pojedu vukovi po planinama kad zaspem

zbog toga sam se iz kaštela vratio kući i prespavao

PUT PREMA SARAJEVU

iako sam se trebao probuditi u 4:50, ustao sam u 4:30. u miru božjem popio kafu, pa sjeo malo na keramiku da mi put bude lakši
u pet sam krenuo. koliko god planirao došao sam do davne spoznaje da i najduži put počinje prvim korakom (koliko god pokušavao nije išlo drugovačije

evo evidentirano


iašo sam sam. tj ne baš sam. imao sam TOMTOM navigaciju u iphone kao društvo (u daljnjem textu Tome)
upalim ga ja a on se predstavlja kao Goran. koja glupost, pa ja sam kupio (moš mislit) Tomu, a još i piše TOM, to sam mu objasnio i više nikad nije rekao da se zove goran (ali nije rekao ni tome)
pošto je bila noć , a ionako ništa pametno za viditi i slikati, opalim ja po dalmatini pjevušeći THE TBF DALMATINA
U 6 sam bio u trilju, kafane još nisu otvorile iako su vrata bila otvorena (čistačica party).
sunca još nema (sunce mu žarko) da ne malo ugrije
granicu prelazim u revijalnom tonu (s malom tablicom i otvorenim spuhovima) i hvatam preve znakove sunca



spuštajući se u livno stajem i ovjekovječujem ZORU koja me svojim pucanjem malo ranije prepala (mislio sam da je pukla guma)







na sebi sam imao majicu bez rukava i kožnjak, a smrzao sam se kao p*č*a (jeli iko osjetio kako se TO smrzava i može li se uopće smrznuti te kako li je uopće došao taj izraz)
u livnu se nisam zadržavao . cesta do kupresa je super i odma mi je bilo drago što sam krenuo rano u jutro da sve to mogu viditi. moj suputnik tome se malo zbunio pa nije mogao vidjeti satelita ni sa vrha brda ni iz doline, ali nije mi baš ni trebao



moram reći da sam se malo prepao vidjevši ovo jer kakvi mogu biti ljudi koji voze ovako nešto

.

iako je cesta do kupresa super , tek nako ttoga do bugojna je milina. planinska cesta dobrog asfalta sa minimalno prometa. priroda se zeleni u p*č*u materino (majko moja ko li smišlja ove izraze.



bugojno sam prošao i G.Vakugf došao. s obzirom da je već bilo 9 sati stao sam pojesti nešto autohtono. s obzirom na količinu pasa lutalica zaključo sam da je u bureku ipak neko drugo meso . ali pošto nisam vidio nijednu mačku pojeo sam sirnicu. doduše nije mi palo napamet da mačaka nema jer ima pasa.
nasumice sam izabrao burekdžinicu egipat , ali mislim da me je ipak privukao izbor boja interijera (jeli to feng shui)




ovo me je koštalo DVIJE KM, za to kod nas dobiješ tek jogurt i prazan pijat

krenem ja dalje a javlja se tome i usmjerava me suprotno od znakova koji pokazuje smjer sarajeva. pokažem mu roge i krenem put travnika.



i dođem ja u travnik, kad zamisli ...... tome kaže da travnik ne postoji a da sam ja u sred pustopoljine. e, moj dragi tome, nećemo mi ovako daleko.......




i vozam se ja tako preko bosnekad najedanput ne mogu od jada.......
pa dobro g.T (p*č*a mu majčina) pa jeli moraš i BiH okupirati, pa zar im nije bilo dosta rata nego im i ti još trebaš





i opet se ja vozam i vozam i poštivam prometna pravila a i policajci poštivaju mene. sa tomom sam u svađi tako da sam sam.
prolazim kroz okolicu Viteza i čudim se tim pustim trgovačkim centrima, da je malo urenije mislio bi da je to BiH verizja 5th streeta u NYC (ali pez onih papana D&G)
nije mi jasno odakle im tolika kritična masa kupaca da sve to opstaje. mora da je cijela BiH nahrupila u šoping u vitez. nije ni nemoguće jer je vitez i geografski baš nekako u cetru BiH

priroda je dosta ruralna, i za očekivati je da se vidi i ruralno odjeveno stanovništvo. ma svašta bi očekiva ali indijance nikada. gazim kočnice i ukopavan se u mjestu nakon 30 metara kočenja. okret za 180° i natrag. zanao sam da me neće skalpirati jer vozim indijanski motor.





kad sam došao nije bilo nikoga. slikao sam motor pored vigvama i primjetio da netko dolazi. odmah sam izvadio ogledalca i raznobojna atakalca da uspostavim prijateljski kontakt. kad ono Bosanac i to pravi. spremim ogledalca i ostalo u đep prije nego li ih je skužio. i tako se mi ispričasmo a ja kupim novu jenjeću kožu da mi guzi bude lipše.
nedugo nako toga izlazim na magistralu koja se pretvara i u izgradnju auto puta
kad jednom auto putevi zavaladaju bosnom mi ćemo svojoj djeci pričati kako je nekad bosna bila lijepa za vozikanja

Magna lud si

di je nastavak?

Bosqeto je napisao/la:

Magna lud si

di je nastavak?

slijede još tri nastavka. pošto mi za svaki nastavak treba po skoro sat dva a možda i manje. protegnut će se sve to na nekoliko dana (kao da radim na satnicu a ne na normu)

:queen:


...svaka to cast... ne mogu ti ni reci s koliko nestrpljenja ocekujem nastavak...


...btw.., jel' ti to trebas novu navigaciju sto ju VedranST daje kao nagradu za najbolji putopis ccf-a za 2011? ... na dobrom si putu...

SARAJEVO


dolazak u sarajevo je uslijedio nakon cca 6 sati zanimljive i nimalo naporne vožnje. još nije prošlo pola dana ali je bilo vruće u p*č*u materinu (evo opet izraz, vrijedi i za toplo i za hladno)
vrć vetar me šibao i ometao pri prvom doticaju sa gradom pa sam se pobojao da možda nisam ostavio dobar dojam. sreća da imam ape hanger pa da mi utiša ton koji dolazi od ispod pazduha.
iz prve nisam našao unaprijed rezerviran konak, pa prlijupitam taxistu, a on blene u mene (indijci i pakistanci u NYC neznaju jezik ali znaju mjesta). iz drugog pokušaja uspijevam tj drugi taxista zna o čemen se radi i ponudi mi da ga pratim za dvi tri marke. i stvarno čoek odradi poso. dam mu ja 45 ojra i pitam možel vako, jašta kaže on i hvala.......odjuri. aj dobro tješim se ja, prevruće je da bi trošio vrijeme u pronalazak pa kvragu i 3 ojra napojnice.
uniđem ja u konak i upoznam se ja s čoekom:
đs ba osmane
đs ba zorane
riješimo formalnosti i ja se malo izvrnem na kauč i pročilam
kad mi to dijadi dignem se i idem zapišati teritorij
nisam ni hlače otkopčao a već sam bio u baščaršiji. zakopčam se i nastavim.....
btw i tamo ima indijanaca



i......zazvoni televun , ....imam dejt, okrenem se i natrag
hodajući natrag vidim zanimljivu reklamu. dugo sam se pitao di je , a sad vidim da se rastavila s hrvatskom i udala se u BiH



srećom meni je jako velik...........zooom na aparatu pa se mogu prišuljati ljudima prije nego me skuže



btw ovaj pogled ulijevo nije upućen paru dugih nogu nego u ovo (u slučaju da gđa amra ovo čita)



i nakon par uljudnih rečenica popismo kafu te dođe mirza (onaj što ima onog prekrasnog bijelog šerifovskog HDa , bio je na dalmatini)
e onda smo počeli trusiti pive i to sarajevske nule (0% alkohola)

došlo je vrijeme da ostavim japanke (šlape op.a.) te opet uskočim u čižme jer me je emir odlučio provozati po sarajevu i bližoj okolici. di god bi satli uslijedila je lekcija iz sarajeva i nula (piva)



emir se pokazao kao pravi domaći, sve odgovore je znao i bez šalabahtera. inače sarajevo je prekrasan grad a još kad ti ga neko tako lipo prezentira onda je to stvarno VRH



u gradovima uvijek gledam arhitekturu i groblja (groblja me privlače otkako sam davno bio u varaždinu).
sarajevo nažalost ima i previše groblja, ali na moju sreću i predivnu orijentalnu arhitekturu . kad smo se penjali na prvi vidikovac to sam i primjetio tako da kad smo se spuštali natrag , namontirao sam fotoaparat na motor (hvala bučni) i okinuo nekoliko fotki





spuslitli smo se do baščaršije di i nismo baš smeli s motorima, ali to mnogobrojnim turistima i nije smetalo, neki su više pažnje posvetili razgledavanju motora nego obližnjih izloga



to beee continued.......

ove slike bude uspomene....

bas sam uzivao gledajuci moj rodni grad!

Magna hvala!

p.s da nisam isao na motorijadu na Korculu pridruzio bih ti se u subotu!

[quote="magna"]PUT PREMA SARAJEVU





ni je to nikakav feng sui, to te ja pratim, za svaki slucaj

SARAJEVO - nastavak

ajmo dalje....
s obzirom da je popodne već dobrano zagazilo, neki unutarnji nagoni su nas vratili na baščaršiju s ciljem prehrane. moja politika je uvik jesti autohtono (osim na čudnim mjestima di jedu sirove tuljane i pohane cvrčke). naravno da je emir odabrao mjesto i meni. samo jedan pogled na vitrini dao je do znanja da vegani ode nisu dobrodošli



nismo niti zapalili duvan (jer nismo pušaći) a jelo je već stiglo. emir je u tom trenu bio odsutan pa se ja nisam usudio početi jesti bez njega. malo me je zbunio jogurt

naravno da su na meniju bili čevapi. inače čevape je najlakše usporediti sa pišulincem jer osim što i fizički podsjećaju oko njih se uvijek vrti rasprava koji su bolji, veći .....
jeo sam dosta čevapa. a osim konfekcije i wanabe čevapa u HR dosada su mi najbolji bili banjalučki jer me je zanotti prošle godine odveo u muje. ovi sarajevski su VRH , teško je sad odrediti koji je bolji ali.................mmmmmmmmmmmmmmm.......njami




e sad onako napunjenih trbušćića idemo popiti autohtonu kahvu. na putu do tamo vidjeh da se turisti , ka šta san i sam nabijaju oko (zaboravija sam kako se zove) da bi se slikali. pa kud turci tu i mali mujo



i sad mi ulazimo u malo dvorište kako bi mi rekli štekat. sve je jako ofucano i neuredno, a u kantunu gori špaker ka da mi nije dovoljno 30°+ u zraku.



međuta to oni i nisu namjerili za mene nego za lokalne ašišare



hahaha nisam to tija ni probati jer kaže emir da ionako unutra nema ašišia nego samo neki pepermint, a to iman i u žvakama
iako sam ja mislio da je ofucanost i šporkica dio folklora emir kaže da nije i odemo mi ća dalje
ajmo mi opet na motor pa dalje u razgledavanje.
opet jaaaako visoko misto di se motor penje u prvoj i nije mu nimalo lako. dolazimo do još jedne čke di je neprijatelj snajperirao sarajlije.
inače , samo po pričama iz prve ruke o ratu u sarajevu me vata nervoza. divim se tim ljudima koji su to proživili i uspili podigniti grad iz pepela i nastaviti živiti u njemu
kod nas je bilo rata ali sa sarajevom se može mjeriti samo vukovar i to donekle, jer je snajper harao sarajevom tri ipo godine





inače prava je šteta šta nisam uspija doniti malo bure da razbistri zrak pa su sve panorame malo mutne
sad se kalajemo nizbrdo i pičimo u bikerski kafić (žedni ) koji se ne zove opera nego route 66 (inače ako želiš da ti kafić bude bikerski nastoj mu dati to ime jer onda nema greške)



s obzirom na sat bili smo jedini bajkeri



nakon toga smo se našli sa ostatkon emirove familije (gđom amrom i malim amerom) te smo se družili negi do desetke . rano ustajanje i cjelodnevno đurlanje uzelo je svoj danak te sam ja jednostavno bija ispuvan noćni život mi nije napet.

NEDILJA - DAN KAD SE UVIK VRAĆAN KUĆI

diga san se u 7 i sjurija se nizbrdo u kafić popiti kafu. zanimljivo da se u sarajevu uglavnom pije espreso. još kad im dođe auto put gotovi su (mujo i haso su već stariji ljudi i ne izvode više pizdarije ka nekad). vanka je ledeno pa mi se nežuri sisti na motor dok malo ne ugrije.
iako sam na konačištu imao doručak , prednost dajem bureku. i opet ga nisam pojija jer san uranija (a lipo mi je osman reka daode nisu ranoranioci) moga san birati između sirnice i zeljanice pa san izabra zeljanicu. dobra je bila , ali i cijena isto ka i u nas ili duplo nego u G.vakufu. oko devetke san se uputija ća. uživan vozeći se duguljastim sarajevom kroz rijedak jutarnji promet. ljudi su prijatni i poZDRAVLJAJU a ja odZDRAVLJAM (ZDRAVO).
Gledan u nebo i sve mi nekako nije drago šta vidin. smrklo se u p*č*u materinu (hahahha evo još malo)




nisam to ni pomislija a kišurina se spusti na mene
hahaaha je kako nije. nije se usudilo pasti ni kap kiše jer san bija dobre volje pa je kiša odustala jer mi ionako nebi uspila pokvariti dojam

pozdrav sarajevu i vidimo se mi opet. lipo mi je bilo.



ruta mi je konjic, jablanica mostar. i sve mi je to nekako poznato, ka da san već bija ode. i stvarno jesan . kad san bija mali izviđač ode san proveja dva lita na logorovanju. bilo je neko jezero ali nezan koje.
isprid konjica je tabla rekla BORAČKO JEZERO a moje srce je odgovorilo IDEM.
moj prijatelj bučni je reka da on voli sreniti desno viditi šta ima. skrenija bi i ja (a i thompson) ali boračko jezero je bilo nalivo. cesta mi je sve nekako govorila da to nije za moj motor ali je nisan tija slušati. btw i tomu san ubija da mi ne kvari doživljaj, nisan ga pita ali znan da bi mi reka da boračko jezero postoji samo u mojoj mašti.
ali nije , udaljeno je nekih 25 km od konjica a put vodi u planinu



ja kažem ako priđen ovi most priči ću i sve ostalo
uf , napaija se jadni motor tolike uzbrdice a cesta je ono šta ja zoven terenski asfalt. znači asfalt iz 1959 kojeg su odnili led i sunce. ali neka, nostalija na djetinjstvo me je nosila uzbrdo pa nizbrdo pa ravno pa opet nizbrdo



i dođen ja na nivo jezera. kad ono tamo rampa. daj dvi KM. wtf kažem i dam . valjda će se isplatiti ..........
sidnem ja u kafić i narućim kavu pa usput pitam čovika di su to prije tridesetak godina bili izviđaći. on mi je pokazao nekoliko lokacija. pogleda san jih nekoliko ali ništa nisan pripozna
davno je to bilo





bilo je kampera ali nigdi izviđača. odlučija san zapišati teren ako se opet vratim da mogu namirisati di san bija



.
pri povratku vidin di san stvarno bija. visoko je narvno u p*č*u materinu. konjic je iako san rastega 20x zoooom još uvik daleko

opet sve pohvale za slike!

svaka cast Magna

lijepo,super,

Lijepa vožnjica, još lijepše napisano, ma

ajd da je i od tebe neke koristi,bravo

Super . Ja sam isto taj vikend proletija Bosnu motorom, ali nisam od fotoaparata baš...

DOLINOM NERETVE

primjetija san da od konjica vozim uz tok rijeke, pretpostavljam da je to neretva. mirna i pitoma da ni mrava nebi zgazila a kamoli metković






sve mi je nekako bzo prošlo i u jablanici san bija začas, a iz jablanice za dva. tija san stati na obilježje NOBa ali nisan skužija znak. okret za 180 i natrag. i baš su to lipo smistili iza neke pumpe. znak jedva vidljiv, a da je konzum otvorija dućan znak bi bija da se vidi iz aviona.
no, btw, svima je poznata priča od prije 60ak godina kad su BANDITN PARTIZANEN sprašili švabe i srušili jin most. taj most još tamo stoji srušen, namisto da lipo skupu škovace koje su napravili. sad se promjenila vodeća garnitura koja kaže da su to škovace od prošlog sistema i da to oni neće čistiti za njima.



BANDITEN PARTIZANEN su nakon WW II prestali biti PARTIZANEN ali ne i BANDITEN. jedan preživjeli još sidi u muzeju i grebe 2KM da bi mi pokaza njemačke šljemove i narodne nošnje.
to je misto nekad bilo TOP 5 za posjetiti i obavezno za sve pionire. danas je to neiskorišten prostor iza pumpe u koji stanu grupe turista koji se voze busevima. uvjet stajanja je da jin se piša više od 50%, jer vozači nemaju interesa stati kad jin nema restorana da jih besplatno naždere.
samo jedan kafić di san odredija popiti kavu. ima san osjećaj da će mi drug tito servirati ka šta to rade elvisi u las vegasu, ali san se privarija, servira mi je jim morisson



popija ja kavu, popiša se i iden ja lagano kad jim viče zamenon iza šanka da di ću več, i da šta san samo sta pišati. podsjetija san ga da san i kavu popija i otiša .......

a onda dolazi extaza. lagano niz dolinu neretve po jednoj po meni od top 3 ceste za motor. brzina 40 - 60 km/h, a kad dođe auto iza mene, ja lagano desi žmigavac i piči pajdo i ostavi me da uživam. raskopčana jaketa , zavrnute nogavice, muzika u kacigi a na licu onaj blesavi osmjeh. glava puna feromona...............vrištim od sreće i zadovoljstva........................




dolazim u mostar. već je pakleno vruće a temperature se bliže mojim godinama.
ulazim u stari grad u najmeri prehrane.
i u mostaru ima stari most , star je koju godinu jer su ga dica od banditen partizanen srušila. mislili su pokupiti slavu svojih mostorušilačkih predaka, ali su dobili po par palamaća i kartu za haag
razlika između bašćaršije i mostara je ogromna. baščaršija je za sarajlije a turisti neka gledaju, a u mostaru je komercijala za turiste a domaćih nema. curetci te vuku u svoj restoran, hrana bezveze (čevap ali nikakav). dojam popravlja pogled na kamenu orijentalnu arhitekturu , ali nemojte gledati unakažene interijere restorana. evo ja sam ga slika da ga više nemorate gledati ako ikad dođete tamo







u nedostatku originalne česme oni misle da je ovo ok, e pa nije






i to je to, nakon mostara se prelazi granica i to više nije švrljanje po BiH. metković, opuzen, komin i ekipa zaslužuju svoje putovanje.............

SMJEŠTAJ U SARAJEVU

i na kraju nešto iz sredine. da puno ne maltletiram jude po forumu , malo sam prošvrljao po forumu i našao ovo

https://cro-chopper.forumcroatian.com/t10965-spavanje-u-sarajevu?highlight=spavanje


http://www.residencerooms.com.ba/index.php?option=com_contact&view=contact&id=1&Itemid=2

nakon što sam pogledao malo web stranicu, kažem sebi to je ok i rezerviram krevet. taj dan nije bil oslobodni jednokrevetnih pa sam prihvatio daj što daš. mali sam se začudio vidjevši da je to u strogom centru grada i nema šanse igdje parkirati motor. vlanici su jedna uljudna familija a osma je sin koji mi se činio glAVNI . pokaže on meni rampu i pohvali se da je jako često motora u portunu. menis eodma učinilo da bi moglo biti frke zbog duljine mog......motora, ali i težine istog.. ali aj dobro. sobe su ok, čiste i uredne. stvari se spremaju u ormarić predviđen da se zaključa malim katančićem koji sam slučajno imao pri sebi.



ja nisam nikad spavao u hostelu, pa mi je to bilo u početku i zanimljivo. u hostelu su uglavnom mladi, trebaju nekoliko njih zbrojit svoje godine da bi bili vršnjaci. vidjevši me tako nije mi se niko ni obratio, doduše ni meni se nije dalo voditi isprazne razgvore na stranim jezicima
u biti cijeli dan nisam ni bio tamo jer sam švrljao po gradu, a uvečer kad sam odlučio parkirati motor ...... paf....... skužim da je hostel u centru noćnog života sarajeva. aj ništa šta je tu je.
motor nije bilo baš teke tako ugurati u portun ali iz obližnjeg kafića izletila grupica sarajlija i dolovice unijela motor. popnem se ja gore i mrak mi padne na oči. ispod prozora je nekoliko stotina ljudi. žamor i buka se nisu uspjeli eliminirati niti duplim prozorima. e u p*č*u materinu. pitam ja osmana do kad rade kafići budući da kod nas u turističkom raju radno vrijeme je do 01
:00. gleda mene osman ikažepa neideš valjda spavati, pa tek se sad izlazi vani. ode kafići ne zatvaraju nikad..........gademit...... legnem ja nakon tuširanja i kažem sebi da je i ležanje bolji odmor od sjedenja kad već nemogu spavati. to tako potraje do 6 ujutro. cijelu noć se dobro partijalo i nekoliko puta mi je došlo da se ustanem i navalim na alkohol i da zapartijam i ja. razum je pobjedio...

dakle, iako je lokacija idealna, cijena povoljna, čistoća uzorita a ljudi super, ja bih sa motorom ubuduće ipak tražio drugi smještaj

odlično, magna

ovakovu turu planiram već neko vrijeme, i drago mi je vidjeti da ti je bilo dobro
lijepo napisano, slike dobre, sjedi pet

magna je napisao/la:

pa u tuzlu , zenicu, travnik

zaboravio:

sve ovo osjetio, napisao i fotografirao vaš mrski