Moram malo da te dopunim:
Firma Henderson Motorcycle Co je osnovana oktobra 1911 od strane braće Williama i Toma Hendersona u startu najavivši proizvodnju motocikala sa rednim četvorocilindričnim agregatom. William je bio taj koji je u partnerstvo doneo entuzijazam i ideje vezane za motocikle dok je Tom bio finansijski stručnjak.
Te iste 1911 godine su napravili prototip. Agregat je imao 934cc i davao 7hp, sa kaišem kao finalnim prenosom. Bio je to treći 4-cilindrični motor napravljen u Americi. Bio je to prvi motorcikli sa rednim četvorocilindričnm agregatom u Americi, prvi je bio belgijski FN iz 1910 godine.
Januara 1912 su u prodaju pušteni prvi motorcikli pod nazivom Henderson model 4. Jedina izmena u odnosu na prototip je bila u finalnom prenosu, kajš je zamenjen lancem. Motorcikl je imao samo jednu brzinu sa kvačilom u zadnjoj osovini. Gasom se upravljalo zavrtanjem ručice (kao kod današnjih motorcikala) što je bila novina u to vreme. Takođe je bio među prvim američkim motorciklima sa savijenim kormanom sto je omogućavalo lakše upravljanje. Duple komande zadnje kočnice su izvedene sa obe strane motorcikla, tako da se moglo kočiti i levom i desnom nogom. Na korman je montiran i mali rezervoar koji se punio acitilenom za prednji far (acitilenska lampa). Takođe je bio među prvim motorciklima sa sklopivom ručnom kurblom za startovanje motora, za razliku od drugih motorcikala tog vremena koji su imalikomplikovan sistem startovanja sa pedalama... Sa težinom od 134kg, motocikl je postizao maksimalnu brzinu od 96km/h. Kod ovog modela je bilo interesantno i to što se opciono prodavalo i sedište za saputnika koje se montiralo izna rezervoara i fudasteri za istog koji su se montirali na osovinu prednjeg točka. Tako da se putnik vozio ispred vozača. Oplata montirana sa strane prednjeg blatobrana su služile da spreče žensku suknju da upadne u točak (ako bi taj saputnik bio žena). Te oplate su bile montirane na sve modele a ne samo na one sa dodatnim sedistem. Ovaj model se prodavao po ceni od 325$; u prvoj seriji je proizvedeno 25 primeraka dok je planirana godišnja proizvodnja bila 1000 primeraka.
Vervatno malo vas zna da je upravo na ovom modelu Carl Stearns Clancy iz Njujorka bio prvi čovek koji je na motociklu putovao oko sveta! Krenuo je na put 5. oktobra 1912 a stigao godinu dana kasnije prešavši 18.000 milja. Ruta puta je bila: New-York - Evropa - Alžir - Sahara - Egipat - Cejlon (od 1972 Šri Lanka) - Indija - Japan - zapadna obala SAD do istočne obale i New York-a.
Već 1913 je javnosti predstavljen poboljšani motorcikl Henderson Model B. Promenjena je prednja viljuška, niže vozačevo sedište kao i bolja zadnja kočnica a i zapremina agregata je povećana na 1064cc. Ovaj model je postizao brojne pobede i rekorde na dugoprugaškim trkama i trkama izdržljivosti. Dodatno sedište za putnika na ovom modelu je premesteno iza vozača.
Model iz 1914 (Model C) je bio prvi Henderson sa menjačem. Menjač sa 2 brzine se nalazio u zadnjoj osovini. Takođe je imao i podesivo sedište prema težini vozača.
Model iz 1915 (Model E) je imao manje međuosovinsko rastojanje, sa pređašnjih 165cm na 147cm što odrazilo na upravljivost motorcika u pozitivnom smislu naravno. Zamenjen je veliki nogostup (tabla) ispred motora sa dva manja sa strane kao kod današnjih motorcikala. Uporedo se prodavao i Model D Koji je zadržao pređašnje duže međuosovinsko odstojanje.
Prvi svetski rat je sprečio engleske i nemačke proizvođače da snadbevaju ostatak Evrope motorciklima tako da je i Henderson imao koristi od toga, sklopivši izvozne ugovore.
1916 godina i Model F donose kraće Međuosovinsko odstojanje kao standard. Takođe i mehaničko podmazivanje putem zupčanika. Pređašnji modeli su imali podignut rezervoar sa uljem odakle je ulje prirodnim padom dolazilo do agregata i prirodnim padom se podmazivao. Takođe je agregat dobio i ventile većeg prečnika kao i kick-starter ("nožnu" kurblu). Kvačilo je imalo "duple" komande, ručnu na rezervoaru i nožnu pedalu.
Sledeći model iy 1917, pogađate Model G donosi dosta novina. Prethodni sistem podmazivanja je sada zamenjen uljanompumpom. Takodje se postavljen i menjač sa 3 brzine, odvojen kvačilom sa lamelama od agregata.
Henderson Motorczcle je imao i veliki udeo u domaćem tržištu, porudžbinom njihovih modela od strane polcije, železnice i poštanske kompanije.
Vozeći ovaj model, 13. juna 1917, Alan Bedell je oborio rekord vozivši između Los Anđelesa i Njujorka (3.296 milja) za 7 dana, 16 časova i 45 minuta. Prethodni rekord je držao “Canonball” Baker na Indian Twin-u postignut jos 1915, takođe i rekord Ascot Park-a, 1154 milja ya 24 časova.
Pored ovih uspeha, kompanija zapada u brojne finansijske probleme prouzrokovane opštom krizom WWI. Konačno, 17. novembra 1917 kompaniju otkupljuje Excelsior Motor sa Ignaz-om Schwinn-om na čelu. Kompletna proizvodnja se iz Detroita seli u Čikago u prostorije Excelsior-a. Zajedno sa proizvodnjom u novu firmu Excelsior-Henderson se sele i Tom Henderson kao menadžer prodaje i Will Henderson kao upravnik proizvodnje. Wil već 1919 godine napušta firmu i osniva Ace Motorcycle Company, da bi tragično nastradao 1922 u saobraćajnoj nesreći vozeći svoj Ace Sporting Solo.
1918 godina i Model E donosi nov agregat od 1103cc i bez nekih većih izmena na ostatku motocikla. Sledeća, 1919 godina donosi Model Z i Z2, sa agregatima od 1147cc i 14.2hp. Novina je bio i alternator ugrađivan na model Z2.
Model K , predstavljen 1920 bio je teži, snažniji i dugotrajniji od prethodnika sa dosta inovacija. Agregat od 1301cc sa 18hp(28bhp) sa maksimalnom brzinom od 128km/h. Ovo je bio prvi model sa potpunim sistemom podmazivanja pod pritiskom. Ulje se nalazilo u karteru odakle je pumpom i sistemom kanala distribuirano kroz agregat. Takođe je to i prvi motorcikl sa rikvercom koji se opciono ugrađivao u modele sa prikolicom.
Sva unapređenja na agregatu su zahtevala i ojačanje ostatka motora, tako da je unapređen ram, felge, viljuške itd. Model K je reklamiran kao jedini motorcikl u Americi čiji je svaki spoj kovan.
Henderson De Luxe, naslednik modela K, pojavio se 1922 sa mnogim poboljšanjima na agregatu tako da je sada davao 28hp (na 3.400rpm) i zadnjom kočnicom, skoro duplo većom nego na modelu K. Sve promene su bile usmerene u cilju povećanja trajnosti i performansi. Postavljeni su veći i kvalitetniji karburatori, promenjena radilica, hlađenje glave cilindra, sedište i izduvna grana - sada postavljena ispod agregata.
Harley Davidson, ubeđen u nadmoćnost njihovog agregata od 1217cc izaziva Hendersonov model na trku! Aprila iste godine u Dundee Road, Chicago, harlijev vozač, Leslie “Red” Parkhurst, pobeđuje u prvoj trci ali Paul Anderson pobedjuje u ostalih 11, koliko je bilo ugovoreno. De Lux model nije imao sebi ravnoga!
Maja iste godine u Tacoma Speedway postavlja novi rekord u 24časovnoj trci izdržljivosti, prešavši 2.514km, prosečnom brzinom od 105km/h na fabričkom De Lux-u. Bez ikakvih kvarova, sa stajanjima za gorivo, proveru ulja i kratki odmor. Taj rekord je oboren tek 1937, od strane Freda Hama na Harley Davidson-u. Narednih godina su vozači na Hendesonima obarali brojne rekorde. Wells Bennet, oktobra 1922 postavlja novi coast-to-coast rekord (NY-LA), na istom motociklu postavlja i rekord u Three-Flag trci (Kanada - Meksiko). 1923 Bennet ponovo postavlja Three-flag rekord da bi kada je stigao na cilj prikačio prikolicu i u povratku oborio rekord sa prikolicom.
Model De Lux-e je značajnije promenjen tek 1925; promena se najviše ogledala u ramu koji je dobio veći "pad" prema zadnjem delu, sto rezultuje nižem težištu. Takođe je i rezervoar, sada kapaciteta 15l skraćen i proširen zajedno sa širim gumama. Izmenjeni su i cilindri, radilica sa 3 karike po klipu je postao standard od ovog modela.
U isti model se od 1927 standardno ugrađuju Ricardo polirani cilindri; tako da razvija 35hp na 3.800rpm. Takođe, opruge ventila dobijaju poklopce a ceo agregat novi - Zenith karburator. Ovoliko povećanje snage je zahtevalo dodatne dve ploče sa teleskopskim oprugama u kvačilu kako bi uspešno prenelo snagu do menjača i zadnjeg točka. Instrument tabla na rezervoaru pored brzinometra dobija merač pritiska ulja, ampermetar i prekidač za startovanje.
Poslednje izmene na De Lux su izvršene 1928, tako da agregat sada ima veći stepen kompresije, čelične, polirane vođice. Prednji kraj motora je takođe izmenjen, zajedno sa novom viljuškom dolazi i novina u vidu prednje kočnice.
Juna iste godine u kompaniju dolazi Arthur Constantine, bivši inženjer u Harley Davdison-u. On je odgovoran za novi Hendersonov Streamline "KJ" Model tada javnosti predstavljen kao model sa 57 noviteta! Model je imao bolje rešeno hlađenje od prethodnih modela, na samom agregatu je promenjen sistem ventila (IOE - usis iznad auspuha), radilicu sa 5 "ležećih" ležajeva... Sve u svemu izuzetno snažna mašina, 40hp na 4.000rpm što je dovoljno za maksimalnu brzinu od 160km/h
Aprila 1930 predstavljen je Henderson "Special" KL high speed "solo job"koji sa svojih 45hp bez problema postiže brzine veće od 180km/h. Sa većim stepenom kompresije, klipovima sa po 2 karike i većim karburatorom, motocikl je toliko obrtnog momenta u svim obrtajima da je u najvišem stepenu prenosa bez problema "potezao" jos od 12km/h. Ovaj model je masovno koristila policija širom SAD.
31 Marta 193, Ignaz Schwinn je sasvim neočekivano na satanku ševova odeljenja izjavio: "Gentlemen, today we quit.". To je definitivno bio kraj, slobodno možemo reći zlatne ere Hedersona. Bilo je to vreme "velike depresije", pocela padom Wall Street berze, 29 oktobra 1929. Iako je Hederson-Excelsior imao dosta porudžbina i snadbevao sve veći broj policijskih odeljenja, Ignaz je bio ubeđen da će kriza trajati još najmanje 8 godina i da bi kasnije zatvaranje fabrike koštalo mnogo više. Devedesetih godina prošlog veka se ponovo pojavljuje ime Hederson-Excelsior sa brojnim pokušajima da se obnovi marka, čak je i napravljeno 1952 primeraka Excelsior-Henderson Super X po uzoru na model Super X iy 1931 ali to nije bio motor sa 4cilindričnim rednim agregatom već V-Twin. Nažalost i ovaj pokušaj je propao bakrotom i prodajom firmi Swift Motorcycles koja nije imala interesa u daljoj proizvodnji ove marke.